Ратник

22 РАТНИК

ж ж ж

Нико не спори да су суштаствени фактори немачких успеха марту и мају 1918. године били: њихова бројна надмоћност у артиљерији и тајност при довођењу артиљерије на бојишта. Чудновато је међутим, како су Немци могли постићи тако велике успехе, када је према њима била у одбрани артиљерија са доктрином нарочито добро прилагођеном условима борбе, а по броју толика и по каквоћи таква; како то захтева модрена одбрана.

Можемо се, дакле, питати: дали узрок француским неуспесима не лежи у томе, што није постојала сагласност између циља, доведеног артиљерији, и начина који је смишљен ради одбране фронта 2

Да артиљерија у одбрани буде употребљена онако како ваља, непходно је потребно да постоји једна дубока зона терена, која се протеже испред прве непријатељске линије и иде уназад ка браниоцу, све до испред масе браниочеве артиљерије. Ма да баражно гађање није било сасвим осуђено, неоспорна је истина да је оно у важнијим дејствима увек настрадало, кадгод је извођено у односу на једну линију, која при томе није повијана по терену. Ратно искуство је доказало: да артиљерија, ма како била моћна, није у стању да заустави непријатеља на једној извесној одређеној линији. Артиљерија може успети да заустави непријатеља само онда, ако десеткује напдане трупе, вршећи узастопце серије гађања са смањивањем даљине. – Због овога артиљерија мора бити увек спремна за оваква гађања, ради тучења терена који буду заузеле непријатељске трупе. Да би пак артиљерија. могла ' извршити овакав задатак, она мора имати испред себе простора за овакав рад. Командант мора тачно да одреди главни положај за одбрану, али инструкција од 1917. године дозвољава, да се командант може одлучити да прими битку на другом положају, ако непријатељ располаже за напад са великим снагама. Ово друго решење било би извлачење максималне користи од артиљерије за наведене случајеве.

Мора се међутим признати да је, у времену извођења ових одбранбених операција, француска војска нерадо гледали на својевољно напуштање првог положаја, и за многе официре целина положаја била је готово исто таква догма у коју се несме дирати, као и догма неповредљивости, државне границе.

Није дакле узрок »Инструкција о употреби великих тела у одбрани«, што је било противуречности између прописанога начина о употреби артиљерије и главне идеје о извођењу одбранбене битке, него је узрок лежао чисто у борбеним обичајима и навикама војске и потчињених команданата.

Да се разбију ове навике код војске и код команданата требало је времена, и оне су се развиле тек после двеју првих великих