Ратник

34 РАТНИК

ратова, има велике недостатке, да се од ње не може много очекивати ни у погледу тактичких, ни у покгледу стратегијских веза у будућим ратовима. Ово нам јасно потврђује стање напред изнетих главних чињеница за правилну организацију телеграфске службе, како је оно сада код наше војске, на име:

1.) Мирнодобска формација телеграфских јединица

Код нас постоји од стручних телеграфских јединица у свакој армијској области по једна телеграфска чета. Од ових чета и резервиста треба да се у рату формира:

а) Телеграфска команда са својим штабом, 1. и П. телеграфским одељењем и радиографским одељењем;

6) Телеграфско-телефонска станица Врховне команде;

в) Главна механичка радионица Врховне Команде;

г) Телеграфска одељења за све армије; и

д) Телеграфска одељења за све дивизије.

Поред овога ове чете треба да даду и све стручно за радиотелеграфију, радиотелефонију и телеграфију кроз земљу пешадијским пуковима за везе у предњим деловима, а за тим и стручно људство авиацији за радиотелеграфију и радио телефонију на ваздушним лађама. Исто тако извесно људство мора се узети и за формирање телеграфског одељења Врховне Команде и армијских телеграфских инспекција.

Ако се погледа у формацијско бројно стање мирнодопских телеграфских чета и формацијско бројно стање поменутих ратних јединица и установа, видиће се, да ове чете ни из близа нису у стању ово задовољити. Наравно, да ће се онда недостајући број попунити као и до сада неспособним пешацима и храниоцима без икакве стручне спреме. Тако пак формиране ратне јединице нису способне да одговарају свом задатку, јер од њих траже брзо подизање веза под најтежим околностима, нарочито при брзим покретима, што ће се моћи да изврши само тада, ако су формиране само из стручно спремног и практично извежбаног људства. Отуда није никакво чудо, што везе нису постигнуте на време, чему следује прост одговор: „није било спремног људства за рад“.

Поред овога, мора се имати и резервно стручно телеграфско људство како за допуну губитака, тако и за образовање телеграфских и телефонских одељења појединих одреда, који се често на време рата формирају за разне задатке. Од куда ће се тада ово људство добити, када оно недостаје и за редовне јединице предвиђене ратном формацијом.

Из овога излази као прво и неопходно потребно, да се мирнодопско формацијско стање бројно појача сразмерно према ратној

ормацији и потребној резерви, јер се од садањег стања не може ништа очекивати за будуће ратове.