Ратник

ТЕЛЕГРАФСКА СЛУЖБА У НАС 37

долази и брза телеграфија и радио телеграфија и телефонија, јасно је, да је она немогућа, јер нема обученог људства за рад.

Нарочито је интересантно радиотелеграфско одељење ове команде, које формацијом треба да има неколико радиотелеграфских станица за бежичне везе, које су врховној команди често неопходно потребне. Ово одељење за рад тим станицама неће имати стручно људство, већ људство, од пешака и храниоца и можда неколико кадроваца, који неће бити способни, сем за обичну послугу. Наравно, да онда тим станицама нико неће моћи радити, већ ће се вући без икакве користи само као терет војсци, јер мирнодопском организацијом телеграфске службе није припремљено сигурно људство за њихов рад.

Слично овоме биће и са осталим одељењима, армијским и дивизијским; а о радиотелеграфским везама код пукова иу предњим деловима не може се ни говорити. Ко ће то стручно људство дати, кад се оно у пешадијским пуковима не обучава; а људство из стручних телеграфских чета неће бити, као што се види, ни за радиотелеграфска одељења Врховне коменалде, армијска и дивизијска.

Исто тако из овакве организације неможе се добити стручно људство ни за радио-авиатичку службу у погледу примене радиотелеграфије и радиотелефоније код ваздушних лађа и артиљерије.

Слично овоме биће стање код коњице, те се потпуно оправдано може рећи, да се и тактика и стратегија имају лишити једног од најглавнијих техничких средстава за брзо добијање веза, као што је у савременом рату радиотелеграфија и радиотелефонија.

На импровизирање какве обуке у току самога рата не може се рачунати, јер ма да ће ова обука у извесним приликама и бити могућа, она се мора ограничити само као потребна за допуну стручних знања, која „произилази усавршавањем техничких средстава и у периоду самога рата; а евентуално и за обуку резервног људства. Међутим од телеграфских јединица тражи се одмах по огласу мобилизације инсталација веза применом свију техничких средстава, које се морају на време подизати коришћењем највеће брзине и напрезања под најтежим околно стима, те и ове морају одмах имати потпуно спремно и практично извежбано људство за све видове жичне и бежичне телеграфије, како за примену у стратегијском смислу, тако исто и у тактичком.

На основу изложеног и организација у погледу мирнодопске наставе код телеграфских чета мора се тако извести, да с: обука за све видове жичне телеграфије потпуно идзвоји од обуке за све видове бежичне телеграфије. Другим речима, са обзиром на примену савремених техничких средстава за везе, мора да постоје засебне јединице за жичну телеграфију и засебне јединице за бежичну телеграфију. У једној јединици обука за све видове