Ратник

50 РАТНИК

Код дивизија и других мањих одреда, чији је боребни фронт 4—5 и мање километара, не постоји потреба за задржавањем извесног дела артилерије у резерви, а најмање та потреба постоји у нападу, јер је иницијатива рада у рукама нападача и он врши груписање и постављање артилерије према своме плану за напад. Ако се појави нека нова непријатељска батерија, отварање ватре против ње врши се простим померањем путања пласираних батерија, које се налазе у осматрању.

Па и изненадност ватре биће на овај начин боље задовољена. Као што сам већ напоменуо, нападач у погодном времену — најчешће ноћу — врши груписање и пласирање своје артилерије према своме нападном плану. Од пласираних батерија — нарочито контра-батерија — у почетку борбе према појавељеним циљевима отвара ватру само најнужнији број батерија, а остале остају у осматрању. Чим се појави нови циљ — ново откривање непријатељска батерија — одређена батерија у осматрању простим померањем снопа отвара ватру на њу. Батеријеу осматрању које су у погодном времену пласиране и добро маскиране, отвориће много брже ватру и пре могу изненадити непријатеља својом ватром, но батерије из резерве, које треба да се пласирају на положај осматран непријатељском авијатиком и балонима. Ако пласирање ових батерија буде примећено од стране непријатеља, што је доста вероватно код савремених средстава за извиђање и осматрање, онда не само да ове батерије не могу произвести никакво изненађење, него и њихов излазак на положај може бити доведен у питање, или ће бити принуђен да за своје пласирање чекају ноћ, што ситуација увек неће дозвољавати.

На основу свега овога мислим да код дивизије и здружених одреда начелно не треба одређивати артилерију у резерву.

Код већих јединица (код нас армија) нејасност ситуације нарочито у одбрани — често ће изазвати потребу да се један део артиљерије остави у резерву, јер се због велике ширине борбеног фронта концентрација ватре и поправка погрешног груписања артиљерије не може вршити маневровањем путањама, већ пласирањем нових батерија из резерве. Ако сеу овим случајевима не остави један део артилерије у резерви, онда често пута можемо бити принуђени у току борбе да извлачимо и рокирамо пласиране батерије, а то је теже и незгодније него пласирање батерија из резерве.

Код дивизије и здружених одреда ово ће бити изузетно, кад им је ширина борбеног фронта велика, као што је то случај при одбрани река.

У погледу облика заповести треба такође учинити једну исправку. На срани 216. у обрасцу заповести за предходницу други део те заповести — почев од тачке 4. — писан је преко