Ратник

54 РАТНИК

ова група назива армиском (корпусном) артилеријом, кад армији припада и она артилерија, која се налази код појединих дивизија, јер командант армије може сву артилерију једне дивизије (случај кад се она налази у армиској резерви), или њен део, употребити за појачање артилерије друге које дивизије у армији. Дакле, сва артилерија припада армији и командант армије располаже њоме по своме нахођењу, па ипак се назива армиском артилеријом само она група, која је непосредно под командом команданта армиске артилерије, и то не због тога што само она припада армији, већ 3602 тога што она ради за рачун целе армије Према томе и она артилериска група, која је под непосредном командом команданта дивизиске артилерије треба да носи назив дивизиска артилерија, зато што она ради за рачун целе дивизије за цео дивизиски фронт.

Најзад, мени изгледа да називима армиска, корпусна, одсечна артилерија најбоље одговара назив „дивизиска артилерија“ јер је заиста назив „главнина артилерије“, у низу горњих назива, потпуно депласиран.

Исти је случај, само у мањој мери, и са називом општа артилериска група.

На основу свега овога ја налазим да за ову групу артилерије треба задржати назив „дивизиска артилерија“,

У обрасцу заповести за напад тачка 5. страна 345. и заповести за одбрану тачка 6. страна 350. није назаначен командант опште резерве. Незнам да ли је ово случајна грешка или је то намерно изостављено, али мислим да је потребно одређивати команданта резерве — нарочито у случају кад се резерва састоји из разних јединица, као што је то у поменутим обрасцима за заповест. Командант дивизије мора да има једно лице, које ће упућивати сва наређења која се односе на резерву и које ће регулисати детаље за извршење тих наређења. Тако на пр, командант дивизије одрђује место резерве у одбрани, односно правац кретања у нападу, а командант резерве одређује детаљно где ће се која јединица из резерве поставити на одређеној просторији, односно регулише детаље у погледу реда и начина пребацивања резерве на одређеном правцу кретања.

Ова два примера, а могло би се још доста навести, очигледно показују потребу да се увек означује командант резерве, који разуме се по себи — нема право употребе резерве, већ само да у духу добивених наређења регулише детаље за њихово извршење.

У обрасцу извршне заповести за напад, страна 347. изгледа ми да треба тачку 3. на други начин стилизовати и скратити. Пре свега кад се теорно утврди да главнина артилерије, односно дивизиска артилерија, врши поглавито улога контра артилерије,