Ратник
58 РАТНИК
око 6.000 боца, од којих свака садржиг 40 тона продукта; таласи су чинили жртве на 10-15 километара у дубини.
Од врло великог су значаја била и физиолошка истраживања у испитивањима нових отровних продуката. Није било довољно само утврдити, да продукти препарирани од хемичара имају таква шкодљива својства, већ је требало пронаћи читаву серију нових метода да би се одмерила разна физиолошка дејства, а за ово је био потребан врло велики рад науке, која је довела до одкрића једног извесног броја нових дела.
Израда загушљивих гасова је потребовала велике количине течног и гасног хлора и брома; јодни се продукти нису толико употребљавали, пошто су били ретки и врло скупи. Француска индустрија, као што смо видели, није располагала ни течним хлором ни бромом. Требало је пре свега, решити проблеме хлора и брома. Већ је у августу 1915. год. произвођено дневно 30 тона течног хлора. а у 1916. и 1917. год. до 50 тона дневно; до 11. новембра 1918 год. су француске фабрике произвеле 24.000 тона хлора, од овога је једна половина течног хлора, а друга је половина хлористог креча. Што се тиче брона, његова је укупна производња била 850 тона.
За израду Фосгена су била употребљена два метода:
а.) реакција Ојешт-а на тетрахлорид карбона, и
6.) директна комбинација хлора и оксида карбона (со) у присуству једне каталишуће материје. Први метод остављен 1917. године и доцније се производио само по другом методу. Целокупна је производња била 15000 тона.
Циаихидрична киселина винсенита фабрикована је на два начина:
а) акцијом сулфуричне киселине на фероцијанир натријума: и,
6.) акцијом сулфуричне киселине на цијанир натријума. Целокупна је производња Мапсецпи-а била 4.000 тона.
Акролеин је добиван класичним методом, т. ј. дезибратацијом глицерина помоћу калијумовог бисулфата. Израђено је око 200 тона.
Хлоропикарин је добиван дејством Хлористог креча на покричну киселину. Продукција 200 тона.
Бромацитон је добиван дејством брома на ацетон у присуству натријумовог хлората, сулфуричне киселине и воде. Продукција 500 тона.
Израда иперита (сулфураетила дихлорног) је, као и израда хлора и брома, велики успех Француске хемијске индустрије. Сумпор је долазио из Италије, а један део тетрахлорида из Сједињених Држава. Целокупна је продукција 2.000 тона. Продукција је постала јача од потражње француске артилерије.