Ратник

60 РАТНИК

[. Гасови за балоне

а.) Водоник (Нудговетшт)

За врема рата су балони били пуњени водоником. који се добијао из три различита извора 1.) Електролизом; 2.) Дејством силицијума на растворе калијума или натријума костичног; 3.) Фермантацијом (врењем.-При изради ацетона, биохемијским методом, добијају се велике количине водоника.)

6.) Хелијум. Постоји на сунцу, на земљи и производи се се безпрекидно од радијума (произилази од спонтане дезинтеграције радиоактивних атома). Хелијум је час хемијски инертан, који постоји, као и остала 4 гаса из исте фамилије: неон, аргон, криптон, ксенон, у ваздуху атмосфере, а показано је да се налази у малим количинама, као и она 4 гаса горе наведена, у свима подземним гасовима (ог150ш5, са уојсаптишез, са де зоптсев #ћегтајев.)

Хелијум је неупаљив. Његова је густина два пута већа од густине водоника и најлакши је од свију гасова до сада познатих после водоника. Имао би непобитну супериорност над водоником за пуњење балона. Моћ пењања била би скоро исто толико велика, (92%,) брзина дифузије, а према томе, губљење кроз омотач балона је много мања, могућност пожара запаљивим гранатама била би сасвим уклоњена и било би могуће поставити у балонима моторе који би били у додиру са њим.

Пуњење балона хелијумом изгледало је многима исто тако невероватно као калдрмисање улица дијамантима. У 1918. год. отпочела индустријска производња хелијума ликефакцијом (претварањем у течност) природних гасова помоћу течног ваздуха. 5.000т'" хелиума је имало да буде испраћено у Европу у моменту када је примирје било подписано. Може се рачунати да ће пуњење балона хелијумом ући у праксу и тако ће се путовање балонима вршити са много већом сигурношћу.

1. Метали

а.) Челик. Измишљене су најсрећније механичке комбинације: мотори у виду У, мотори у виду звезде, ротативни мотори и т. д., али је непобитно, да се успеси авиације, већим делом, морају приписати побољшању квалитета употребљених мстала. Требало је, да би се сачувала надмоћност у ваздуху, ићи све брже, пети се све више и моћи понети све веће терете. Постигнуће ових резултата је било у вези са концентрацијом моћних и лаких мотора, а ови су се могли добити само употребом материјала велике чврстине.

У томе истраживању бољег метала се и огледа сва важност улоге хемичара, као неопходног сарадника металургисти: анализирајући челике, дозирајући разне саставне делове нове смесе