Ратник

68 РАТНИК

мичара је у овој важној грани војне делатности, била доста мање значајна него ли у другим, као нпр. у рату са гасовима.

У лабораторијима је испитивана храна која је реквирирана, као и она која је запљењена од непријатеља. У почетку рата је снабдевање француске војске вршено на доста примитиван начин. Стока 'е следовала војску и клана је на отвореном пољу, где није могла да буде обраћена пажња на модерну хигијену. На тај начин је стока, услед дугих транспорта, замарана и прилично мршавила, а понекад и страдала од болести, јер ни услови за стоку нису могли бити повољни. Осим тога "+ део није могао бити искоришћен (кожа, лој, црева ит. д.); коже су чак шта више биле бацане. Допније су установљене фабрике за топљење лоја и других одпадака и за њихову прераду у продукте који би се могли употребити. Тако је лој прерађиван за јело, за подмазивање кола, кожа, оружја ит. д. На тај начин, не само да је искоришћени оно што је раније бацано, већ су искоришћавани одпадци који су брзим трулењем представљали опасност по хигијену војске.

Крв је сакупљана, као и други одпадци, и употребљавана је за нађубравање земљишта (свежа је крв мешана са раствором сулфата гвожђа и на тај начин добијана једна смеса боје угасито браон, која се лако суши и не квари, а која је добра за нађубравање земљишта.) Старе кутије од конзерви су искоришћаване за израду тетрахлорира етена, који је употребљаван за гасове.

Многобројна питања, која су се односила на конзерве меса, риба, поврћа и т. д., су била детаљно испитивана у лабораторијама за изучавање. Питања су била једно за другим решавана, нарочито. што се тиче истраживања највишег степена стрериализације, утицаја топлоте на хемијску композицију меса, композиција атмосфере у којима конзерава, реакција етена (калаја при заливању кутија, примењена модификација, са тачке гледишта сварљивости, услед дужине чувања, састав буљона, рок трајања конзерава и т. д.

У недостатку зејтена је проучено питање добијања зејтина из кошчица од кајсија, бресака, трешања, грожђа, патлиџана и т. д. Извесне фабрикације које су биле најинтересантније, као добијање зејтина из кошчица од грожђа и кајсија, су биле индустријализиране и врло много су допринеле да се задовоље потребе појединих индустрија, нарочито сапуна. Количина зејтина изгубљена сваке године, бацањем ових првобитних материја у Француској прелази 15 милиона килограма, што износи око 60 милијона франака. Овакви важни извори нису могли бити занемарени.

Потребе у оделу и опреми за војску су биле предвиђене за мобилизацију и за рат од неколико месеци, али се никако није могло ни замислити да би рат могао трајати овако дуге