Ратник

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ 139

операције био је хладан и тактичан, у несрећи имао је витешко држање, које је млађима уливало наду и добро расположење. Такав пример је у данашње време од неоцењиве вредности.

Исто тако, ђенерал фон Штајбен одликовао се у најопаснијим тренутцима операција јединственом мирноћом, прибраношћу и правилним схватањем ситуације.

Затим, њ. екселенција Сирен, располагао је силном одлучношћу, што се на први поглед могло видети по његовој личној појави. Најпосле, њ. екселен. Флек, имао је младићску окретност и такву способност, да је у данима недаће за немачку војску, увећао славу и част немачког оружја.

Писац по томе разлаже о тешкоћама на које је немачка врховна команда наилазила у погледу осигуравања јединства рада, јер су поједини савезници испољавали посебне идеје и жеље.

Сем те тешкоће, требало је савладати и врло неповољну околност: биле су јако измешане разне тактичке јединице разних нација и то, готово, на свима деловима фронта. Тешко, заморно и дангубно је било осигурати хармонију рада између појединих немачких и бугарских команданата, па је и са самом бугарском владом. Али интелигентнији Бугарски официри су умели да цене потпуно немачки благотворни рад; између немачких и бугарских официра створило се преијатељство и они су се, као ратни другови, све више и више приближавивали једни другима.

Средином месеца марта 1918 стање бугарске војске почело се погоршавати. Ту и тамо појављивало се растројство које се све више појачавало. Појавила се и оскудица у свачему, тако, да су Немци морали бугарске ртупе снабдевати храном, оделом и осталом спремом.

Затим се десило нешто најгоре: министарство Радославова пало је и нову владу образовао је Малинов, који место да уложи све силе и средства да се добије победа, отпочео је преговоре с непријатељима. Ово расположење одмах се пренело и на бугарске трупе, које су одмах изгубиле вољу за даље ратовање: почеле су се јављати побуне међу трупама, нарочито оних у позадини; предавање непријатељу и бегство на све стране узело је озбиљнога маха.

Странка „мира по сваку цену“ ревносно је била потромагана од непријатеља, дефетизам је пустио све дубљега корена и ништа више није могло зауставити талас деморализације у бугарској војсци. Сва су средства била покушана да се ово стање поправи, али узалуд. Бугарска војска је постепено долазила у стање распадања.

Такве су биле прилике кад је непријатељ 15. септембра извршио напад на Добром Пољу — 2. и 3. бугарска дивизија просто су нас изневериле и зато је непријатељски напад успео“.