Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ

ОДБРАНА

од минског (подземног) напада — Са пет слика у Прилосгу 1 —

За време Светског рата 1914.—18. године стекли смо искуство, да је дуго времена на разним фронтовима вођен рововски рат. Непријатељи су се укопавали један према другоме из разних узрока, међу којима су главни: добитак у времену, попуна људством, муницијом и материјалом, ангажованост на други фронтовима итд. —

Такође је искуством доказано, да откривени напад:) у рововоском рату стаје много жртава нападача, с тога се у оваквим случајевима прибегавало врло често прикривеним или подземземним нападима.

Подземни напади врше се помоћу копања минских галерија, које допревши до·непријатељског положаја, подиђу под извесне утврђене тачке или под део утврђене линије, напуне се експлозивом и дигну у ваздух, рушећи при том утврђене построје и правећи левак, кроз који нападач допире у унутрашњост утвр_Ђђеног система браниочевог, те овај осваја без великих губитака; дакле пролази са сразмерно мање губитака, него да је напад извршио отворено.

Да би се одбранили од ових подземних напада морамо у својим утврђеним положајима организовати службу прислушкивања непријатељских подземних радова, те да нас на овај начин противник не би изненадио, већ да нас приликом извршења свога подземног напада нађе потпуно спремне, да тај напад парирамо.

Непријатељски подземни напад можемо парирати само тада, кад имамо тачне податке о томе, где ће се подићи непријатељска галерија под нашим утврђеним системом ровова, те на основу ових да можемо тачно определити место, где ће после експлозије бити левак, који непријатељ мисли искористити за

у У првим моментима.