Ратник
РАЗЛИЧНОСТИ 141
28. априла издао је тачно иструкцију за секцију његовога тела, која се морала извршити, те да би из тога извештаја о сек· цији његов син могао извући поуке о чувању свога здравља, тј. да би се бар сачувао од наследне болести рака у стомаку.
Па ипак, и поред свих мука, имао је увек времена, када се осећао лакше, да са особитом напрегнутошћу говори о политици. Тако је 17. априла диктирао савете своме сину, а 190г излив своје неугасиме мржње против Енглеске. Један пут је говорио о својим заслугама за религију, а 29. априла диктирао је своја два сна: о Версају и о одбрани Француске.
1. маја било му је јако тешко те је молио лекара Антомархија, да се од њега не удаљава.
3. маја после подне остао је неко време на само са Виљалијем. Један час доцније, када је смрт већ утиснула свој печат на његово лице, управио је он своје последње речи на совју околину. Ове су се речи односиле, како то Антомаран тврди, на демократске принципе, које је он проповедао и заступао, но да су га његови последњи несрећни удеси омели, да их изведе.
Идућег дана већ се обесвестио. Очи су му биле укочене. и поглед управљен у једну тачку, како изгледа у слику његова сина, док је напољу беснио страшан оркан.
Ноћ између 4. и 5. маја провео је врло немирно. Спопале су га биле самртне муке, тешко дисање, ропац и штуцање. У бунилу још су се могле чути и разумети последње његове речи:
„Етапсе — топ #15, — «бје — агтее — Јозерћта када се одједном нагло подиже из постеље и понова спусти на јастук врло тешком муком. Тада му се говор (језик) одузео, настаде само јецање, уздисање с времена ма време и дршћући пуштао је још поледње крикове.
Смртне му се муке прекратише тек око подне, када је природно наступио мир а десна му рука остаде испружена поред тела по постељи. Изгледало је, као да се одао каквој дубокој МИСЛИ.
11 минути пред 6 сати по подне, када се сунце смиривало, појави се лака пена на његовим устима. Тада је пушгао последњи свој дах. Монтолан му је склопио очи.
5. маја 1821. године, — какав редак случај судбине. 5. маја био јеи почетак револуције. —-
— 6. маја извршена је после подне секција тела. Џигерица, која је за нешто била отекла, била је здрава. Узрок омрти био је рак у стомаку, који је био прогризао дуварове стомака. Но како је џигерица била близу она је овај отвор затворила, те му тиме у неколико био продужен живот.
У прво време сахрањен је био у Лонгвуду, а после је пре несен по својој жељи у Париз. 5