Ратник

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ 163

Ма да је ово чисто мирнодопски рад Главног Ђенералштаба на спреми и јачању војске, народа и државе за рат, ипак је писац сматрао за потребно, да га у овој књизи документално изложи.

П. Закон о помоћној служсби, питања о допуни и о радницима

Ђенералфелдмаршал фон Хинденбург и ђенерал Лудендорф дошли су и примили дужност у Врховној Команди 29. августа 1916. год. Већ 31. августа 1916. год. Хинденбург пише Војном Министру, да се на фронту против непријатеља мора појачати и број бораца и број техничких средстава; а 13. септембра исте године пише државном канцелару, да је за исход рата од пресудне важности: осигурање попуне у људима и појачање ратне идустрије, и да је за обадвоје потребан врло брз поступак. У току 1916. год. водила се заванична преписка између: Начелника Штаба Врховне Команде, Војног Министра и Државног Канцелара о проширењу војне обавезе према употребљивости, о војној припреми младића од 16 година старости, проширењу принудног рада на женскиње, о закону о војној обавези до 50. године старости, који треба да изгласа Народна Скупштина и о могућности, да се доведу радници из поседнутих земаља и употребе за војне радове. У току 1917. год. водила се преписка о: највећем напрезању ратне идустрије, о савлађивању свију тешкоћа у отаџбини, о поправци закона о помоћној служби; о повећању рада појединца, о продужењу војне обавезе, о пријему радничких делегата, односу између послодаваца и радника и повећању радничких надница; о штрајку као издајству отаџбине, о рђавој транспортној ситуацији, услед које радници нису потпуно запослени у ратној индустрији и рудницима, о односу генералгувернера у Белгији према Врховној Команди, и о принудном довођењу радника из Белгије у Немачку за војне радове. У току 1918. год. водила се преписка о могућности поновног радничког штрајка и његовом утицају на рат; о потреби да се из позадине упућује на фронт месечно 50.000 људи ради попуне борачких јединица; о потреби, да се раденици из страних поседнутих области што више искористе за војне радове; о расположењу индустријских раденика због пењања цена оделу, обући и животним намирницама; о поновном наређењу, да се службена дужност прошири и радно време повећа; о регулисању (од стране државе) радничких плата и зарада послодаваца; о оскудици раденика у отаџбини; о угушивању сваке агитације од органа пољског централног комитета против узимања раденика за Немачку; о повећању броја иностраних раденика с обзиром на потребну попуну на фронту; о споразуму са Украјином и руском владом о узимању радника; о регулисању попуне на фронту; и о томе, да је немачки радник врло плашљив за општи штрајк. —

11•