Ратник

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ 16

кама задоцњава с тога што код једне исте фабрике поручује више набављачких органа, и сваки орган тражи да му фабрика лиферује предмете пре свију осталих органа. У 1918. год. о првенственој потреби челика за муницијски програм и подизање железница; о повећаној важности прављења подморница; о недовољном снабдевању убојном спремом у последњим месеци, а, које се може побољшати: уклањањем транспортних тешкоћа, производњом нарочито важних предмета и обуставом производње мање важних предмета; о издатим наређењима свима командама, да се штедљиво троши и правилно управља свима материјалима свих врста, о употреби ратног плена, брижљивом и уређеном скупљању свих употребљивих предмета; 0 поновном свраћању пажње Војном Министру на неизоставну потребу довољне количине муниције; о повећању произвадње бензина, бензола и нафте, — а нарочито у Румунији; о употреби нафталина за експлозиве; о наређењима издатим свима командама: да се штеде материјали за моторе (бензин, бензол, нафта, разна уља), да се по плану и потпуно искоришћавају радне снаге и да се потпуно искористи жетва у освојеним областима; о снабдевању војске и марине са материјалом за моторе и о утицају истих на продужење рата; о неодложној и хитној потреби да се отаџбина напрегне за све потребеи материјале; о снабдеваљу муницијом у рату (Светски рат 1914.—1918. год. је „рат материјала“, према ранијим ратовима. Писано у октобру 1918. године.) —

М. Угаљ, транспортна питања. — Врховна Команда водила је званичну преписку са: Државним Канцеларом, Војним Министром, Министрима трговине и идустрије, и унутрашњих дела, и Државним комесаром за поделу угља у 1917. год. о великој оскудици угља и потреби да се комесару за угаљ даду најшира овлашћења и потпуна самосталност; о безуслов~ потреби, да се угаљ за ратну индустрију довољно лиферује,

а да се отлони оскудица у угљу; о одговору комесара за угаљ, да се за сада не може отклонити оскудица у угљу; о стављању од стране Врховне Команде 40.000 рударских радника из војске ради повећања производње угља за ратну индустрију и потреби да се угаљ рационално издаје; о штедњи угља код становника (позоришта, кафане, хотели, гостионице, недељни возови жељезнички, итд.) и потреби јединства код надлежних инстанција у газдовању угља; о наређењу командама, да се рударски радници из трупа упуте у руднике; о извештају Војном министру, да из војске није могуће упутити више од 50.О00људи за руднике. и да се из позадине морају узети радници из предузећа, која се укидају као нерентабилна и излишна; о поучавању народа да штеди угаљ и контроли потрошње угља од стране становништва; о недостатку производње ратне индустрије услед штрајка у Гор-