Ратник

168 РАТНИК

И у прошој години у француској војној књижевности налазимо на многа лепа дела описивања борби појединих већих и мањих јединица. Дошла ми је до руке књига коју сам горе цитирао, а коју је написао генерал Биа — садањи начелник француског Главног Ђенералштаба.

Као што сам рекао, описивања борби већих или мањих јединица налазе се свуда — у разним часописима и засебним књигама — француским. Али ова књига, привукла ми је пажњу одмах својим првим странама. Само описивање борбе овог батљона изложио је писац на особито леп начин, и задржава пажњу читаоцу за све време докле се цела не прочита.

Ово није само моје уверење, већ сам то проверио код неколицине мојих другова. Због тога сматрам да ће она бити и од _ интереса за све читаоце Ратника, и то не толико да се упознају са радом једног француског батаљона, већ много више, да виде како се може и треба да излаже и рад једне мале јединице, па да се из тога изнесе пуно поука и заинтересованости, и што је не мање важно, види како и рад једне мале јединице има утицаја на рад већих.

т. Зашто је генерал Биа узео у описивање рад једног батаљона

Пажњу сваког читаоца одмах привлачи при врху књигг стављене речи:

„Једно ретко дело коме нема равног.“

Ово, као и име самог писца изазива нехотице извесну радозналост сваког читаоца! Зашто је сам писац генерал Биа, иначе писац врло опсежних радова, узео за предмет свога рада описивање борбе једне такве мале јединице, и борбу баш овог батаљона 7'

Одговор на ово даје сам писац (на стр. 1 и 2) у овоме:

„Историја великог рата није написана ни у целини ни у поједниностима. Историјско оделење Министарства Војног сада се труди да јој обележи обим. Тај рад имаће најмање 17 свезака без штампаних докумената ради допуне текста. Опи· сивање ће се ограничити само на рад виших команада како би се разумели њени планови и донета решења. Но, ко би хтео, да позна живот — простије речено какву епизоду рада какве мале јединице за њега су значајне појединости. Извесно се могу наћи у већ изашлим пуковским историјама писане за. војнике, где су оне намерно жртвоване опису јуначких дела појединаца. Дакле, требало је тражити нешто средње. Он је у постављању пука или батаљона у његов нормални састав — дивизију, — па. понављајући њихове задатке оживети их изношењем борбе онако као што су је стварно проживели и борили се. Поред тога, такав метод није у осталом у нескладу са описивањем