Ратник

176 РАТНИК

Свакако да је циљ овоме препаду био добити заробљенике.

Мислим, да је сваки ратник из светског рата проживео сличне ситуације. Ја се сећам лично врло тешких дана из месеца априла 1918. год. Тада је Прилепски одред у самом Кључу Црне Реке заузео ровове једне француске бригаде и имао да брани један одсек по тежини напора сличан овоме. Бугари су имали изванредно добре осматрачнице и јаку артилерију. Не само свакодневно систематско рушење ровова и тренутно концетрисање јаке артилериске ватре, већ и врло чести ноћни препади бугарски као и опасност од бацања отровних граната (а ово је било лево од одсека 2. маја) трошили су војничке нерве до крајних граница. Овоме треба додати заморне, ноћне, непрекидне оправке и доправке утврђења и препреке искварене дању (готово сваког дана).

Оно, што чини нарочиту пажњу на одсецима тако изложеним ноћним препадима, јесте душевно стање, у коме се налазе војници живећи само у очекивању непрекидних напада ове врсте и под стално повећаним бомбардовањем. Сем тога морају ноћу да раде и друге послове: носе разни материјал и муницију ка предњим рововима одређеним за пролазе, врше оправке препрека, копају ровове, то све исцрпљује снагу до максимума.

Писац вели: да је нарочито било тешко ношење рововских бомби, за једну батерију на другој линији ровова арколских.

(Свршиће се)

пуковник, С. Милорадовић,