Ратник

28 РАТНИК

Но пошто цела Отаџбина није још ослобођена, нити уједињено троимено племе Срба, Хрвата и Словенаца, што је био вечити идеал мале и независне Србије, то се није смело дангубити, те је Српска 1. Армија са коњичком дививизијом иФранцуском коњичком бригадом Гамбета одмах 19, септембра кренула из Куманова ка Врањи и већ је испод Врање наишла на 9. аустријскуд ивизију, која је штитила концентрацију немачке: војске — аустријског кора од 217. и 219. дивизије код Ниша. 20. септембра одпочела је борба са овом дивизијом и 21. септембра Дунавска дивизија већ је ушла у Врање и продужила наступање ка Нишу, силно потпомогнута од наших усташа, који су са свих страна нападли и заробљавали одступајућег непријатеља. —

27. септембра јужно од Ниша три немачке дивизије прешле су у напад на 1. Армију и 28. успеле да је потисну нешто у назад, но 30. септембра 1. Армија заузима Ниш и тиме пресеца најкраћу везу централних сила са Бугарском и Турском.

За ово време П. Армија посела је гранични форонт, према Бугарској, спремна за упад, ако Бугарска не испуни конвенцију, но концем септембра смењена са грчким трупама упућена је преко Скопља—Косов. Митровице—Краљева—Чачка и Ужице за Босну. —

1. Армија по заузећу Ниша продужила је операције долином Мораве, и водила 7 дана борбу са непријатељем на положајима: „Ражањ— Сталаћ“ и 9. октобра заузела ове положаје.

13. октобра чело Дунавске дивизије ушло је у Крагујевац, Тимочка дивизија у Краљево, а Коњичка у Чачак. Шумадијска дивизија ишла је за Тимочком, Југословенска налазила се у Митровици ради поседања Косова, а један одред упућен је преко Пећи у Скадар. —

15. октобра. Коњичка дивизија избија на Дунав. —

17. октобра. јадранске трупе заузеле Скадар. —

19. октобра. Чело Моравске дивизије избило је на Дунав, а Дунавска улази у Београд. Тимочка дивизија у Пожеги, Шумадијска у Чачку, те је тиме цела Стара Отаџбина ослобођена. —

Аустро-Угарска војска у то време растурала се на свима фронтовима. Са свију страна нове нам Отаџбине из: Панчева, Сарајева, Новог Сада, Загреба, Сплита, Ријеке ит. д. долазиле су депутације у Београд и тражиле Српску војску, која је по деловима упућена на све стране тако, да је 9. новембра цела теритериторија на коју смо имали права била поседнута и потребне снаге истурене на одговарујуће демаркационе линије. —

28. октобра закључено је опште примирје и на свима фронтовима прекинуте су све операције.