Ратник

7. ПУК У КУМАНОВСКОЈ БИТЦИ 31

Ово је био наш први контакт на овом правцу са турском војском. Ујутру 9-ог октобра кад је свануло, дошао је цео пук на овај нови предстражарски положај код Младог Нагоричина, а увече је смењен са 18. пешад. пуком, док је 7. пук повучен у кантоман у Старо Нагоричине у главнину дивизије.

10-ог октобра тек што је било свануло чули су се са предстражарског положаја најпре ређи, па после све чешћи артилериски пуцњи. И сећајући се кратке борбе на Рујну, коју је првог дана нашег наступања водио 5. пешад. пук из Дринске дивизије, ми смо се надали да ће се и ово брзо свршити. С тога доста нас у доколици прикупљени већ око ватре бројало је колико ће се чути свега артилериских пуцњева. Али убрзо, брзина и јачина ватре показала нам је, да се треба оканути бројања, и чекати наређење које сигурно тек што није стигло, да и ми кренемо напред.

И заиста око 8 часова добили смо наређење да најживље изађемо на збориште пред селом, одакле смо после једне кратке заповести команданта пука, у којој је било поменуто да су „Турци напали 18. пук“, били готово у трчећем кораку у еволуционом распореду упућени ка предстражарском положају, са кога се већ чула и јака пушчана ватра. Тада је цео пук први пут осетио дејство и једне и друге, а нарочито пушчане ватре од пребачених зрна, док се убрзо увидело, да труска артилерија нарочито шрапнелска ватра, због високих тачака распренућа нема готово никаквог дејства.

1-ви и 2-ги батаљон између 11 и 12 часова већ су били избили и посели фронтални део положаја 18-ог пука почев од карауле с. и. од пута Куманово—Крива Паланка, па онада секући овај пут заузели још два каменита и стеновита виса у правцу ка југо-истоку, како се протезао предстражарски, а сада борбени положај 18-г пука, односно Дунавске дивизије.

Тако је са уласком ова два батаљона на фронту положаја 18-ог пука, који је био доста поколебан, у главном преброђена криза, те су 3. и 4. батаљон застали мало иза положаја тражећи у благим нагибима земљишта колико толико заклона. Неки делови ових батаљона нешто из сопствене иницијативе, а нешто по наређењу извлачили су топове Дунавског арт. пука који су у орници већ били упали са точковима до главчина. Један коњички пук обасут ватром на гребену положаја повлачио се доста убрзаним темпом пробијајући се кроз 3. батаљон 7-ог пука, и не обазирући се много на њега.

Међутим на крајњем левом крилу могао је да се види приличан неред. Тамо је на узвишењу званом Сртевица била једна чета 18-ог пука са нешто комита капетана Војина Поповића-војводе Вука, и 2—300 сељака „који су се придружилл комитама из свију