Ратник, 01. 11. 1923., стр. 237

232 РАТНИК

Као непосредна потпора батаљону, био је један дивизон. од 75 мм. чији је одржач везе са одељењем за везу пратио мајора Пишона.

За извршење самог упада распоред чета је у виду 2—3 таласа (линија) при чему је свакоме од њих одређена улога. Због тога што ови стројеви четни иду више у дубину, те они образују мале јуришне колоне, у овом случају јачине полу-водова.

Писац нам износи, да је распоред батаљона био овакав:

„Девета чета је развијена у две линије са полуводовима. Позади ње су две десетине од четири групице чистача ровова под командом официра и два подофицира. Десета чета је у истом строју, а једанаеста чета је распоређена у две линије у колонама полуводним; у центру око команданта батаљона и његових одржача везе налажаху се митраљези неупотребљени, ради заштите бокова, ту је исто тако топ 37 мм., и вод бапача пламенова.“

Тешко пешад. оружје поставља се некад на крила јуришне колоне или остаје ан полазном положају, а вод бацача пламена може бити придат и четном јуриш. оделењу кад треба овим средствима уништавати отпор _у заклонима.

Као што је речено већ у оваквом нападу важно је очувати тајност последњих припрема, јер опрезан нападач може својом запречном ватром испред нападача, да им спречи покрет ка рововима или запреком позади да одсече одступање ка полазмо рову. О тој опасности мајор Пишон је предвиђао и вели: „да ће у часу поласка на јуриш бити изложен двема опасностима баражу артилерије непријатељске и бочној ватри митрљеској из бастиона „Шуме-Лоавр“, који као што се зна неће бити пападнут директно. За бараж је рачунао да га избегне брзином упада у бастион Луксембург, те је захтевао да тачно у 6 чассова ватра батерија 75 које треба да га помажу престану са тучењем ровова Лавовских и пренесу уобичајеном брзином на ровове Бранденбург, где ће се он тренутно зауставити.“ Ово му је учињено по вољи. А са митраљезима да ућутка митраљезе или бар да га много не узнемиравају, па је предложио постављање митраљеза у бастион јене са циљем да у 6 часова гађају на опасни испадни угао. Вероватно из недостатака митраљеза ова му нада није могла бити задовољена, — вели писац.

Као што је већ наглашено, план рада у нападу за време рововске борбе као и зона напада морала је да се прецизира из простог разлога што се овде ради ка тачно одређеним објектима.

Четама су додељивани први и доцније објекти и свака од њих имала је да се креће ка њима и осваја их.

Рад није шаблонски и ако би то изгледало, на први мах, јер се овде ради под изванредно тешким условима — продирањем у дубину непријатељског за одбрану организованог положаја.