Ратник, 01. 11. 1923., стр. 239

234 РАТНИК

отпочео“ бараж напријатељски. На несрећу овај покрет није остао неопажен будном оку митраљеза из бастиона у шуми Лоавр, који стигоше да му пошаљу неколико рафала, због чега неколико војника погинуше и неколико би рањено. Резервни потпоручник Елзо, водник митраљеског вода у резерви, марширајући поред Пишона би рањен у трбух, и због ове тешке ране убрзо подлеже.

Други моменат. У б часова и 6 минута први објекат је заузет и рад батаљона извршаваше се према плану ранијем; чишћењу бастиона Луксембург приступи се одмах. Овај упад изненадни у и дубоки положај непријатељски, имао ја за ефекат обилажење „велике шуме“ и да јако припомогне наступању 23. пешад. пука.

Трећи моменат. У 6 час. и 18 минута под заштитом јаке артилериске ватре, која је брисала Брандербуршке ровове и јужни део саобраћајнице Сфингс, батаљон отпоче као на маневру своје скретање (обухват) у дсесно. Ни бомбардовање од стране батерија непријатељских ни пушчана и митраљеска ватра са источне обале канала нису успеле да га омету.

Ускоро, прелазом канала од стране 23. пука ослободио је се 3. батаљон од пушчане ватре на левом боку.

Четврти моменат. У 6 и 25 минута заузета је саобраНајница Сфингс. Десета је чета сада стигла у висину 9. чете; једанаеста се је кретала с једне и друге стране ровова Бранденбург. Између Сфингса и Шакала, Немци сасвим зачуђени видевши се опкољени сас евера, учинише неколико покушаја ради отпора, али то би брзо угушено ручним бомбама и у 6 час. и 45 мин. обе челне чете држале су саобраћајницу Шакала. Оне су већ одаслале у назад више од 250 заробљеника здравих.

._ Почев од овог тренутка, борба је постајала крајње крвава. Из ограда млина Лоаврског долазиле су бомбе ровоске и пушчане, а из шуме Хесенске и каменолома и близини млина „беле креде“ пушчана ватра. Нешто доцније појавише се и митраљези из зидина; саобраћајнице у гробљу беху заузете. Девета и једанаеста чета — ова последња упути један вод у центар распореда батаљона. наступаху полако ка југоистоку, затим претрпевши тешке губитке задржа се. Десета чета потломогнута са два вода митраљеска, трудила се је са своје стране да умањи опасност која долажаше из отпорне тачке „Млин“ али њена четири водна официра један за другим беху рањени; од двојице водника митраљеских један — наредик Десимон — је погинуо а други — поручник Ру — рањен, Не хтевши ни најмање напустити заузето, девета чета гледала је да освоји земљиште према гробљу. увлачећи се у један ров који је полазие од шуме баварске и водио у овом правцу. Војници ове чете ви-