Ратник

236 РАТНИК

9 чете реши изненада све. Са једним својим официром поручником Болце — он је открио поред канала један угиб који се продужавао у саобраћајницу. Како ни једно ни друго није чувано то се он увуче тамо са својим људима, затим кроз шуму Хесенску стиже позади гробља где изврши изненадни напад. Браниоци изненађени дигоше руке у вис. У два подрума у углу — претворене у казамате — били су послужиоци једног топа 77 мм. „против тенкова“ и једног митраљеза који викнуше такође ,,„сатегасез“. Дакле цела лева страна линије избијаше изван ових група „Саобраћајница гробљанских и она око млина и нешто доциније око 10.30 и сам млин били су нападнути и заузети. — Више од 200 заробљеника — дефиловали су ка позадини вођени од стране неколико наших војника.“ Да подупре своју 10. чету која сама требаше да чисти мреже саобраћајница и ровова бастиона „Шума Лоавр“ и да напада на млин, он јој одузе скоро све што је имала из 11. чете.

Писац је целу ову књигу посветио изношењу рада 3. ба"таљона и да истакне личну вредност мајора Пишона. О осталим деловима 133. пука додавао је узгред. Зато и видимо да о раду 1. и 2. батаљома 16. априла износи само да су они стигли у ровове „Фердинандов нос“ не говорећи ништа раније о томе. Свакако да је овде отпор био мањи, јер је бранилац морао обратити сву пажњу у правцу бастион Луксменбург, где је надирао 3. батаљон.

Потпуковник Бодран, у овом тренутку праћен од своја два батаљона беше ушао у бастион „Нос Фирдинандов“. Како је био стигао у непријатељске ровове то ипак његово страховање за трећим батаљоном, није се смањило све док није приметио да се на гребену млина оцртава висока и уочљива силуета, мајора Пишона. Беше пун радости па заборављајући и даљину и борбену хуку на могаше се уздржати већ мећући руке на уста викао је из све снаге „Браво Пишоне.“

Осми моменат. Као што је у почетку речено, село Лоавр је још у 1914. год. у рукама Немаца, те је добро утврђено, и са солидним заклоном за резерве. Из тог узрока и видимо где писац истиче да у времену од 10.30 почиње одсудна борба, у самом селу око заузећа најважнијег дела његовог — заузеће појединих зграда тј, сада је требало заузети главни део Лоавра. То је још увек девета чета, праћена бацачима пламена, која је одређена за ову операцију. Капетан Мартен би одаслат на ову тачку ради оцене ситуације и креташе се са њиме. Чело упаде у село. Тек што је ушло тамо, кад се зачу пуцњава једног митраљеза са југоисточне стране гробља којом су гађали на остатак (зачеље батаљона). Вођ поручник Болце окрену се десно, етвори ватру и ућутка непријатеља. Послуга митраљеска предаде се. Под нагибом где су се они заклонили постојао је ве-