Ратник

252 РАТНИК

рао и наше хумане установе. Тако у 1888. год. као водник у своме родноме месту — Алексинцу нечујно је основао „Фонд Сиротнх Ђака Алексиначке Основне Школе“. као успемену на своје ђаковавање. Овај фонд и сада постоји.

2. Основао је тада у истом месту и ђачку алексиначку стрељачку дружину.

3. Био је и члан друштва Св. јелене, где је у критичном моменту пре три год. скупио око 100.000.—динара, ради одржавања женске ратне сирочади. је 4. Помагао је и женска друштва, алексиначку сиротињу и сиротне другове.

5. Био је вредан потпредседник, секретар и члан Дунавског Кола Јахача, где је својим учешћем много помагао да се воа нашу корисна превредна установа што више развије и усаврши.

Слободно се може рећи да није било пријатеља у нужди, коме поч. Петар није помогао ма чиме.

За сав свој плодни и похвални рад поч. Петар био је одликован свима нашим ратним и мирнога времена одличијама, закључно са Белим Орлом 3. реда с мачевима и Св. Саве 2. реда, као и савезничким Грчким и Румунским.

Вршећи последњу своју службу у Немачкој, поч. Петар се тамо и разболео овога лета, и вративши се у отаџбину 24. ов. м. подлегао је болести у околини Вршца.

Као друг био је необично искрен, са ведрим хумором, и срдачном другарском оданошћу.

Волео је са сваким од својих познаника и другова да се пошали и да направи шалу, али увек чувајући достојанство своје и свога друга или познаника.

Испраћајући данас нашега вернога друга пуковника Петра Прендића, пожелимо му вечни покој и мир души његовој.

Успомена његова остаће увек код нас његових другова у сећању. _

Слава му!

Ђенерал Драг. Милутиновић