Ратник

80 РАТНИК

вао све атмосферске прилике неког места, у толико ће боље манипулисати апаратом, боље ће и поузданије једрити.

Једрење има својих добрих страна: опасност при једрењу када је ветар правилан много је мања, ако је апарат лак, солидан и добро конструисан. Ту нема никакве бојазни од дефекта у мотору или од запаљивости мотора, чега још увек има код авиона са мотором. За тим неће више бити потребно да се иде на брдо, да би се са њега полетело. Биће сасвим довољна и најмања узвишица, па чак ни ње не мора бити, да се авијоном дигнемо у ваздух. Узто мала брзина при дизању а и при спуштању, па баш и када се деси какав удар у земљу, неће бити погибељни. Најзад, што највише придобива, кроз ваздух се пробијати без шума без икакве своје снаге, да клизите по струји ветра, као што клизи лаки чамац по води.

Сад ћемо изложити прогрес авиона без мотора само у прошлој години. Постигнути резултати даће нам најлепшу перспективу за будући њихов развој. Јавни покушаји и пробе биле су у Колбергасу (Француска), затим светска утакмица у Рену (Кећп) (Немачка) и напослетку светска утакмица у Челфорсфилду (Енглеска). По том ћемо укратко изложити прогнозу за 1923. годину У Колбергасу биле су само добровољне пробе без икакве утакмице. Иако није било праве утакмице, ипак је дошло пуно авијатичара са својим авијонима. Неки су чак дошли са непотпуно завршеним апаратима јер нису имали времена а да их дефинитивно доврше. Свима учесницима држава је у свему излазила на сусрет, а и сам иницијатор тога сазива старао се да свима конгресистима створи што пријатнији боравак.

На овом конгресу било је апарата, који су се дизали у ваз-

дух: 1. — трчањем; 2. — пуштањем авијона помоћу ужета и 3. — вучењем авиона помоћу људи.

Детаљније ћемо објаснити сва три начина:

1. — Начин трчања је прост. Пилот мора трчати, затрчати

се са својим апаратом, да би могао добити потребну брзину да се отисне од земље. Код овога начина летења потрбно је да апарат буде што лакши, јер ако се деси да летење не успе, да тај пад не буде јак и брз, пошто пилот при силажењу мора да се помоћу својих ногу дочека. Овај начин летења није практичан, и сматра се да ј: застарео.

2. — Други начин помоћу ужета лакши је. Предњи крај апарата веже се ужетом, а затим се уже привеже за кола, аутомобил или га људи вуку трчећи све дотле док авијон не добије потребну брзину. Кад пилот осети да је наступио моменат кад га од земље треба отиснути, откачи уже и апарат почне летети својим добивеним убрзањем.

3. — Трећи начин је најчешћи и најпрактичнији. Он се

састоји у овоме; каучук у виду куке чврсто је прикачен за апарат