Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 85

Израда малих и средњих станица ишла је скоро упоредо са израдом великих станица како у Немачкој тако и код савезних сила. У Нацену је реконструисана једна од највећих станица. Две машине са високом фреквенцијом по систему У. Агсо од по 400 киловата капацитета у антенама, могле су се евентуално паралелно спојити и омогућити на тај начин један беспрекидан рад у току свих 24 часа. Овим се при том и даљина домета јако повећала. Тако например Маџеп је могао да ради потпуно уредно са Јавом на 11.000 Ккт. Исто тако успело се, да се Маџеп веже са Хонолулом и Новим Зеландом на 18.000 кт. Поред тога подигнута је и чисто војничка бежична станица у Кенигевурстенхаузену. У Америци су нарочито рапидно за време рата подигнуте многе велике бежичне станице на источној и западној обали.

Но потпуни преокрет у техници бежичне телеграфије изазвало је увоћење катодних цеви (лампи) за пријемне и предајне апарате. Већ 1913. год. у Немачкој поглавито друштво Тејећипкеп напустило је принцип старих либенових цеви испуњених ваздухом (гасом) и прешло на цеви потпуно празне, из којих је извучен ваздух и образован т. 3. вакуум, и у којима струја електрона узима на себе улогу електричнога спроводника.

Пред сам рат беху готови први амплификатори са врло великим вакуумом и они се показаше као врло практично применљиви. Но при томе је постојала једна тешкоћа јер је израда оваквих цеви у маси била прилично заметна и тешка. Па и поред свега тога применом прецизних машина избегла се и ова тешкоћа, јер се успело, да се ове цеви израде све апсолутно истог квалитета, јер се испитивањем доказало, да су све имале исту јачину конца, исту јачину топлотне струје, исту конструкцију мрежице и исти вакуум.

Овакви амплификатори примењени су први пут на самом фронту код војске по предлогу грофа У. Агсо за станице бежичне телеграфије кроз земљу за прислускивање непријатељских телефонских разговора.

Применом ових цеви са електронима постигло се, да се оне употребе у најразличнијим комбинацијама, не само као амплификатори, већ и као детектори, и као предајни апарат, нарочито од онда, када је А. Мајзнеру испало за руком повратно купловање, те је оваквим цевима добио непригушене таласе, који се пре нису никако могли изазвати. Овим је дакле систем непригушености коначно однео победу над системом пригушених таласа.

Ма да цеви са електронима беху већ у почетку 1915. год. примењене потпуно и запредајне станице, ипак су оне тек средином 1917. г. коначно усвојене и то прво као нека врста преносника.

Но на жалост, војна се управа у Немачкој дуго опирала пред овим стакленим цевима. И тек кад су Енглези, Французи и