Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 87

Нарочито се за време рата на фронту појавила неминовна потреба за подизањем антена и т. 3. антена на земљи.

После великога светскога рата не обзирући се на већ опште примењену антену у виду рама у вези са високом и ниском фреквенцијом, може се рећи, да у току ових скоро пет година није било никаквих нарочитих и битних усавршавања. И крај тдтд год. може се рећи чини један завршни период у напредовању и усавршавању бежичне телеграфије.

Примећује се само, да су се Америка и Немачка у погледу усавршавања бежичне телеграфије скоро изједначиле.

Велика станица у Науену прва је светска станица по величини и својој важности, јер она сада допире даљину домета од 20.000 кит.

Б) Бежична телефонија

Проблемом бежичне телефоније за време рата и у Немачкој и у осталим земљама врло се мало бавили из простог разлога, што се у овој врсти везе с једне стране није осећала нарочита потреба, а с друге стране због тога, што је баш бежична телефонија са својим фундаменталним новинама потпуно ангажовала и науку и технику. Поред тога бежична телефонија се, с обзиром на примену њену на фронту, није могла лако искористити, јер је непријатељ сваки говор могао чути и намере противничке открити.

У Америци су у погледу усавршавања бежичне телефоније биле прилике најповољније. Предратни покушаји са њом овде су свесрдно продужени а нарочито откад је ступила у примену катодна цев (лампа са усијањем влакана). И већ у јесен 1915. год. Американци су успели да вежу паралелно 300 оваквих катодних цеви и да телефонирају из Агшпофоп-а близу Вашингтона чак Ајфеловој кули у Паризу. Но, на жалост, није се могло успети у једној сталној и непрекидној телефонској вези. И тек у после ратном периоду усавршавања успева се доста у бежичној телефонији. У немачкој су вршени врло успешно многи опити у овом правцу. Но предњачење Америке и овде је потпуно успело. Док се у Америци тежило у бежичној телефонији више за сензационалношћу у погледу достигнућа великих даљина за телефонски разговор, дотле је у Немачкој, а нарочито код душтва Телефункеновог обраћена нарочита пажња на то, да се пронађу дакви апарати, који ће омогућити непрекидност у телефонском саобраћају и који се практично, лако, згодно и просто могу употребити.

У бежичној је телефонији, пре свега, требало решити два задатка чисто физичке природе, који се састоје у томе, да се, с једне стране производе непрекидност непригушености таласа, а с друге стране, да се постигне таква конструкција микрофона која ће допустити, да струја антене вибрира у ритму.