Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ . 102

1.) Кад се употреби обичан казанчић треба пари изложити за 2 часа ствари, које хоћемо да обескужимо. Почетак се рачуна кад почне пара слободно, јако, да излази из врата вреће, који није потпуно затворен.

2). Ако се апарат веже за какву парну машину време се може скратити на половину (за 15"). Ако би било разлога да се посумња да су ствари запрљане са бактеријама које имају споре (црни пришт (прострел) или шклопац (тетанус) онда треба обескужење вршити за 2 часа.

3). Ради убијања живога гада (вашију, стеница) време обезкужавања се може свести на 2 (10' одн. 5').

4). Ствари се могу метати растресито или у дењкове. Врло је мала или никаква разлика у дејству паре на начин метања.

5). Врећа се може у недостатку другог апарата употребити по завојиштима и пољским болницама као апарат за стерилизацију завојног материјала.

Цео апарат тежи 60 фуната (24 кгр.), има малу запрениму; лако се пакује, заузима свега простора од 4 куб. стопе (0,112 куб. м.), дакле лако би се један па и два носили на коњу; уз један апарат могле би се понети и 1—2 канте гаса као и гориво.

Према свему изложеном апарат је врло подесан за покретну војну, а нарочито за брдске формације. Американци га уводе и за маринце на лађама, а нарочито кад се маринци морају даупотребе као сувоземна војска. Наравно, они га не носе на коњима или мазгама, већ на колицима уз моторни точак (мотоцикл). Моторни точак је онакав исти какав је усвојен за нашу војску и кога има сада у војсци у знатном броју.

За нашу оперативну војску — која има да савлађује често брдовито земљиште, рђаве путеве и да се креће чешће по терену без путева, где само товарна стока може да се употреби — апарат с врећом дошао је као поручен, те смо мишљења да га треба одмах набавити и испитати. Ако се буде показао као употребљив у што нема сумње — онда га набавити у већим количинама или га што је боље, израђивати у земљи. Не треба заборавити да је вашљивост наша народна мана и да су заразне болести стални наши незвани гости и у миру и рату; нека нас опомену на дезинфекцију читаве епидемије (редње) колере, срдобоље а нарочито пегавца, од којих смо много сдрадали у последњим ратовима.

Овом приликом да напоменем да је крајње време да имамо бар један војни хигијенски институт, где би се санитетска спрема, намирнице за рат и мир и много што шта друго испитивало, и ценило.

Оно што се тиче искључиво и поглавито војске махом се не испитује у грађанским заводима, јер за то немају потребе. Те-