Ратник
ОПСАДА ЈЕДРЕНА 41
што је он морао бити и најјаче утврђен, због чега је и било тешко нападати га, те је при организацији напада 11—13 марта 1913. године на њему вршена само демонстративна. улога. напада.
11 Источни сектор
Овај је сектор ограничен левом обалом Тунџе и левом обалом Марице. Како је окренут унутрашњости земље, јер је у супротном правцу од с. 3. сектора, он по прелазу границе са бугарске стране није био изложен првом нападу бугарском. Због тога је он много слабије утврђен но с. з. сектор. Овоме је припомогла доста јака и природа топографско — тактичке ситуације. В
ТИ Јужни секто р
Налази се између десне обале јужног крака Марице и десне обале Арде. Исто тако као и источни сектор и овај. је био заштићен од првих налета нападних покушаја. Али је имао једну рђаву страну у томе, што му је главну одбранбену. линију непријатељ доминирао својом нападном артилеријом, , јер јој је приступ овој линији у првим моментима опсаде био доста згодан и лак. Отуда је и лако доћи до. закључка, што је бранилац ову одбранбену линију према другим секторима, релативно јако у врана) а допунио и у току саме опсаде..
5.
ТУ Западни сектор.
Он заузима простор између леве обале Арде и десне обале западног крака Марице. На први поглед, на њему се може уочити његова јака узаност, а при том и његова -оцепљеност, управо одвојеност обема овим рекама, од главне одбранбене линије форова суседних сектора. Он се управо наслања на зону предњих положаја суседних сектора. У томе баш и лежи његова тактичка премоћ, јер и да га је најзад заузела (а то је и могла) наша Дунавска дивизија 11 позива, ипак га не би могла одржати у својој власти, јер је са појасне линије форова и утврђења и батерија суседних сектора, тучен силном унакрсном ватром. Из овога се да лако закључити, да кад би нападач овај сектор и заузео, тврђава не би још пала, па чак не би била ни угрожена.
Но с друге пак стране овај би сектор будући у рукама нападачевим, врло много олакшао операције у нападу на ма који сектор, јер, расматрајући га и топографски и тактички, он би дао могућности нападачу да ставља под анфиладну ватру читаве делове положаја једног или другог суседног сектора. Али ипак држање овог дела од стране нападача било је илузорно. Стога га Турци нису ни утврђивали нарочитом јаком фортификацијом, изузимајући једну једину тачку на Папаз-тепе-у. Но