Ратник
44 РАТНИК
Општа тактичка карактеристика
Као општа тактичка карактеристика свију сектора могла би се узети потпуна откривеност,. јер нигде није било ни већег ни мањег комплекса шума или растиња. :: По гдекоје пак дрво усамљено или дудовњаци малог пространства то је све, што би се могло урачунати у растиње, које се поглавито налазило дуж речица или потока. Комуникацијска мрежа врло слаба и неразвијена. Једина добра комуникација је она, што од Софије и Пловдива преко Мустафа Паши пролази кроз Једренски утврђени логор и иде за Киркилис и Цариград истим правцем, којим и једна железничка пруга.
Што се пак тиче појединих сектора може се рећи, да је северо-западни сектор према општим топографским · условима тактички био врло јак и врло згодан, али му није, техничко фортификацијско уређење најсавршеније. И бранилац је ову рђаву страну главне одбране линије допунио тиме, што је на овоме сектору одлично искористио предњу. линију положаја. одвојивши је доста згодно од главне линије, те је на тај начин заштитио са ове стране варош од бомбардовања. Са главне одбранбене линије предња је линија. врло добро .потпомагана артилериском ватром. Поред тога и комуникацијска мрежа на овоме сектору доста је развијена.
На западном сектору Папаз Тепе по своме, топографском створу и тактичкој ситуацији давало је само по себи врло згодан тактички положај. Ово скоро.исто вреди и за јужни сектор, где је Картал Тепе имало одличну тактичку ситуацију.
Источни пак сектор, и ако је топографски имао прилично добру ситуацију ипак је техничко и фортификацијско утврђење на њему било врло слабо, јер није “било довољно заклона против шрапнелне ватре а препрека од жица била је врло неправилно исведена. Ово јеу главном и узрок, наравно, у вези са поменутом тактичко топографском незгодом, што је најзад овај сектор изабран за напад, јер је због повољне тактичке ситуације код нападача постигнут и потпун успех.
Ситуација фортификацијских и техничких објеката
Тактичка. и техничка одлика ових објеката
Једрене је од вајкада престављало тврдињу. За време Руско-Турског рата 1877—78 год. ова је тврдиња имала један појас форова привременог типа на броју 26. Они су били готово једнога истог типа. Неки од њих преправљани су. Па ипак они су престављали објекте са високим бедемом и траверзама, који јако падају у очи својом рељефношћу. Од ових 26 објеката њих 5 су готово са свим запуштени или сасвим