Рецимо коју

46

ском владом тај споразум немогућ, јер садањој владп нпје до тога стало да српскп патрпјарх пма поверење илп бар да стече поверење иарода, већ јој је до тога стало, да ју српски патрпјарх безусловпо слуша. Пмемовање иаше црквене поглавпце, то је жалосна појава нашпх политпчнпх околностп п те околностп деструктпвно уплпвишу на нашу хпјерархпју. Да је паша хијерархпја друга, да она пма оне самосталностп п оне одлучностп штоју је пекад пмала, наша автономпја, паша црквена управа могла би пмати некп другп облик. Могло би се пћи до крајње граппце, да се нашој хпјерархпјп, нашем свештенетву у духу паше цркве повољппјп положај даде. Ја сам па коигресу од г. 1879., где сам неку реч водпо, бпо поборгшком помпрљпве струје. Држао сам за важно да сабор споразумаи буде са еппскопатом п да се свегатеиству. особпто у ■ сеоеким општпнама, старп аукторптет повратп. Наде, које сам тада пмао сасвпм су нестале. Угарска је влада у помпрљпву струју конгреса од г. 1879. некакО песппцом ударпла. Данас народ не може пматп повсрења у своју хпјерархпју, јер се оиа подвлачи иод плашт државпе влаети, а док је таква хијерархпја, иарод се мора чврсто држатп своје автоиомпје, ма какве мапс она имала, јср је пагаа автоиомпја за сада бедем п паше цркве п паше пародиостп. Кад хијерархпја иеће да браип наше иародно-црквене устапове нротпв навале државпе властп, морамо пх сами брапитп. И у том обзпру има једиа светла тачка у даиашњој тмппи. При свом пашем ужасиом растројству, парод

калиу автономпју респектпратп, јер ои сваку законнту установу респектпрл Ја сам одговорпо : То пије могуће. Оппј којп хоће да буде бпран за српског патрнјарха, тај мора пматп повереља пе само горе, пего и доле у народу. Да је Анђелић за времена гледао да се приближп пароду, да задобпје његоЖ) поверолно, да је тражио додпра са онима којп пм.чју повереп.е народа, друго бп бпло, ал' је оп свакп такови додир избегавао. Сад је доцкан!