Рецимо коју

51

п комунпзиу. На сваки начпн да је лакше систем преображаја друштвеног у теорији развпти. него га у праксп пзвестп. Свп досадањп практпчнп покушајп (као онп у г. 1848. са радпонпцпма: ateliers nationans у Парпзу, а пре тога са Сен-Спмонпстпчном Фамплпјом, п спстемом Енглеза Owen а у Иидпанп) осталп су безуспешнп, шта впше показалп су апсурдптете. Данас се соцпјалпстпчно пптање на западу Европе огранпчава иа рсцнпчко ттитане п са тпм пптаљем баве се маље впше све државе, па п Бпсмарк је у колко хоће раднпчком сталежу да помогне соцпјалпста. Но овакав практпчап соцпјалпзам је далеко од онога соцпјалпзма, којп хоће све друштвене одеошаје тумбв да окрене. Данас може се многпм друштвеипм одношајпма нпжпх сталежа да цомогне, ako се државне Фпнанцпје уреде п порез смањп, ако се мали капитали удруже , ако држава подпомаже ствараље јефтиних кредита , ако даје прплпке заслузп раденпка. ако регулира ираведан рад у Фабрпкама пт. д. Лако је појмљпво, да су се соцпјалистпчне теорпје са запада морале дотакнутп п неког дела српске омладппе. Та са соцпјализмом хоће да се помогие свима народпма, дакле п српском народу. Наравно да у том лежп ужасна заблуда, јер нптп у Србпји иитп пгде у Срба пма онога одношаја међу капиталом п радом, као што га пма на западу Европе. Код пас у опште нема радипчког питања бар не у оиом смпслу као иа западу Европе. Прп свем том струја соцпјалистпчпа дотакнула се п неког дела српске омладине п то на штету читавог полптичког положаја српског народа како у Србпјп, тако п у нашпм крајевима. Међу том омладпиом' — аја бпх ју назвао новом омладином осповапа је чптава школа, којој је осипвач бпо пок. Светозар МарковпћЛ) Из те школе зачуло се првп пут у Србпјп: „Моја њива иеће бптп већа, ма мп п Боспу заузелп,“ п у пашој бирачкој

*} Човек пун духа, који је шшго читао и много писао.