Рецимо коју

54

појави, јер се држало, да је „Застава“ опет задобпвена старој иародмо-слободоумној етрапцп. Но иаскоро се иоказало, да иова омладппа, која је још у г. 1881. иа бирачкој конФеренцији у тако великој мери негодоваље Милетићево пзазвала да та омладина има друге; теидеиције или бар да се битио разликује од оие омладине, која је под Милетићем и његовом „Заставом“ нолитичну борбу водила. Ја нећу да каж,ем оно, што се тој новој омладнин с иеке страие пребацује, да јој је народно-политичпа борба слмо сретсгво. да у иароду кореиа ухнати, а да јој је главиа цел, борба за соцпјализам. Ја бар ие видим, да од кад је „Застава“ у рукама те омладине, да уиотребљује свој лист па ширење социјалнстпчннх идеја. Ал’ на сваки начин, да у „Застави“ но где-где нровирује социјалмстичиа тенденција. IT ово је наравно. Оми људи, којима је соцпришзам неко аиостолство, онн, који држе да треба да се друштво ио социјалпстпчним ндејама иреобрази и да се само тмм иреображајем може човечаиству корнститн ти л>уди ме могу се лако тих идеја одрећи. Ја се ие чудпм, да код те пове омладиие само нровирује соцпјализам, већ се чудпм, да та иова омладииа у оиште норед соцпјалистичнпх идеја, пма смисла за народио-иолитичну борбу, јер у очима иравих социјалиста, борба за иародиост је права бвСЈиислица. Социјалисте ма какве иародности да су, оии се братиме. Фраицузи и Немци, ма да се као пароди мрзе, ииак Француски п иемачки радник заједннчки се боре, да се друштвени одиошаји иромеиу. Социјализам ие иознаје граиице ии у државп ип у пародиости. Но ја нећу да исиитујем, у колико је та иова омладина сасвим еоцијалистичпа или иолусоцијалистпчиа, ал' хоћу само да озиачим њеие маие, које оиа занста има н које шкодљиво упливпшу иа наше одпошаје. У ирвом реду, иова омладииа не иознаје везе дис-