Речник српскога и немачкога језика, стр. 118

entſeßen

entſeß-en, y. a. (des Amtes), збацити са служе óe; einen SOrt —, ocao0oanmn; |id) —, Y. TT. препасти се, упрепастити се.

Entſetz-en, n. страх, ужас, гроза; —16%, adj. грозан, страшан, ужасан; —ицпу, +. збачење; помоћ, ослобођење (од опсаде).

entſiegel-n, V. a. распечатити, отпечатити; ung, 7. распечаћавање, отпечаћавање.

епител, у“. п. пасти, испасти,

entſinnen, 19, у. т. сетити се, опоменути се, споменути се.

entſpinnen, у. т. родити се, излећи се, постати. entſpre<-en, 7. n. одговарати, слагати се; end, adj. сходан.

entſprießen, v. n. (Pflanzen), nunarn; (Geſhlehфег), произлазити.

епеусшдеп, у. п. утећи, ускочити , побећи; (епејеђеп), постати, породити се; (ђегоше men), произлазити, долазити ; ((егобјег), извирати.

entſproſſen, рате. Ф адј. проникао, произишао.

entſteh-en, Y. n. родити се, излећи се, постати, произлазити, долазити; завргнути се, заметнути се, зачети се, задејати се, заподенути се; —, п. почетак; —ипу, +. постанак, постање.

епее еп, у. а. наказити, изгрдити, нагрдити, изврнути; — ung, +. наказање, нагрђивање. entthronen, у. а. низвргнути са престола.

entübrig-en, 7. а. заштедити, приштедити; ет“ nen ешег Фргафе —, опростити кога чега.

епоб еп, у. а. опустити, раселити ; —ипд, +. олуштење, расељење.

entwachſeu, y. n. одрасти, израсти.

entwafſn-en, y. a. обезоружати, разоружати, —unq, #. разоружање, обезоружање.

entwäſſern, ут. а. исушити.

entweder, con}. —oder, или, или; Оли, 010; JA, JA.

entweih-en , у. п. утећи, ускочити, побећи; —ung, 2. бегање.

епеоре сеп, у. а. оскврнити, опоганити; ег nen Prieſter —, pacnronuTs; —ung, f. oCKPнављење; распопљавање.

entwend-en, у. а. украсти; —1n0, +. крађа.

епаорехјеп, у. а. нацртати ; саставити, сачинити, сложити.

entmertben, у. а. умалити, побити вредност.

entwidel-n, v. а. развити, размотати, размрсити; #68 —, у. г. развити се; размресити се; ће. родити се, произићи; —ung, +. развитак, одвојак.

entwinden, 19, м. г. извити се, измакнути се; — у. а. извити, отети.

entwirren, у. a, размрсити, одмрсити.

entwiſchen, у“. п. утећи, измакнути.

entwöhn-en у. а. одучити; еј 96 —, одбити дете; —шту, #. одука, одучавање, одбијање; 16 —, у. т. одвикнути, одучити се.

(ФпНоитј, ш. план, основа.

entwurzelu, у. а. искоренити, ишчупати с кореном. entzaubern, v. a. очинитИ.

entzieh-en, у“. а. сумањкати, малити, украти-

— 110 —

erbetteln

Tn; fich — der Arbeit, yxz0uuTEa ce; ſi der väterlihen Gewalt — , отети се од власти очинске; 10) еттет отет ==, оставити странKy; —ung, +. краћење.

епојетп, у. а. проучити, разјаснити, протумачити; —џио, 1. тумачење.

еп дфиеп, у. а. занети, усхитити ; —, п. усхићење; —спо, 24]. заношљив; —ипа, f. усхићење.

entylnbbat, 2дј. упаљив; —, +. упаљивост.

entzünd-en, у, а. упалити, ужећи, распалити; и —, у. т. упалити се, ужећи се; —ипд, +. упаљење, рожац.

entzwei, adv. EA ABOje, Pas-, пре-; —бгефен, у. а. пребити, преломити; —деђеп , У. n. пребити се, преломити се; —хе еп, У. 2. претргнути, прекинути; —ј адет, 7. а. пребити, разбити; —јфлешен, у. а. пререзати, пресећи, попола расећи; ши бег Феђеете —, престрићи.

entzwei-ent, YV. а. одвојити, раздвојити ; свадити, омразити, завадити; 15 —, 7. т. свадити се, посвадити се, помутити се, 0мразити се; —ипд, % завада, свађа, 0мраза. Enzian, шп. крижатица, линцура.

Epheu, ш. бршљан, пљушт.

Epidem-ie, f. nomacr, редња, зараза, помор, —iſ<, adj. пошастан, заразан.

Epigramm, n. натпис.

(pilep-{ie, 2. падавица, гора, горица, торска болест, велика болест ; —#1%, 24]. болан од торице.

(Бртреу, #. посланица, писмо, лист; апостол.

Eppich, m. ак. |

(ошргаде, 2. хинтов; справа од лађе; —шеп, у. а. снабдети потребним.

eV, pr. OH.

егафел, т. а. судити, мислити; — п. мњење, суд.

erarbeiten, Y. a. зарадити, прирадити.

erbavmten, 5), у. г. смиловати се.

Erb-, (Erbs-) in Зиј. наследни.

Erbarm-en, n. —ung, f. милосрђе, милост; er, mM. милосрдник.

erbärmlich, adj. FeB0æaH, бедан, кукаван, јаaan; (ſ<le<t), phas, neBaæao; —feit, f. HEвоља, беда; неваљаљство.

erbarmung8voll , 20). милостив, милосрдан; —8wiirdig, 24). милосрђа вредан, достојан.

erbau-en , V. а. сазидати, градити; поучити, добар пример дати; —ст, mM. градитељ; lich, 24). спасоносан.

Erbauung, f. 8naawe, грађење; поучење, сазидање. Exbe, m. наследник, баштиник ; — n. наслеђе, баштина, баштинство; бад großväterlihe —, ACAOBHHA, ACAHHCTBO ; daS väterliche —, очинство; das mütterlihe —, MaTCPHHCTBO- erbeben, a. n. потрептети, уздрктати.

erbeigen, adj. naczeaaH.

erben, у. а. наследити, баштинити; — Y. H. добити (по деду, по оду итд.).

етбејец, у. а. измолити, испросити; намолити; — 2дј. замољен.

еубење т, у. а. испросити, напросити.