Ритам

svojevrsnu sintezu ideje robota predstavljenih u Lucasovim "Ratovima zvezda“ i Spielbergovog E.T.ija, na koga se svojim velikim očima i trouglastim licem podosta i liči. "Kratak spoj” je koncentrisan na momente u kojima se public! prüfe šansa da direktno simpatiše sa robotovom željom za saznanjem ill strahom od uništenja. "Dfeni 5“ je, sa druge strane, prilično rasut film. On postavlja svog junaka u brojne i neobične situacije u kojima bi se robot-provincijalac, koji se iznenada našao u veiikom gradu, mogao naći. Reditelj Kenneth Johnson kao da smatra da je samim tim napravio dovoljno dobarr vie, ne obezbedjuje da scene u kojima robot izražava svoju usamljenost budu dirljive, niti da scene završne jurnjave budu napete. Njegov film (poput “Explorersa" Joe Dantea) od svega što je u osnovi bilo zanimljivo na površini ostavlja isključ ivo demonstraeije režiserove opsednutosti bogatom tradieijom američ ke pop-kulture. Tako robot imitira Tarzana koga gleda na teieviziji, imitira reklame, obladi se kao

Rambo... Scene koje u datom kontekstu deluju otužno. Saša Markuš

DETEKTIV i DAMA (SOMEONE TO WATCH OVER ME) Ridley SCOTT, 1987. Tom BERENGER, Mimi ROGERS. Lorraine BRACCO, Jerry ORBACH distribueija: KINEMATOGRAFi U poredjenju sa dosadašnjim, manje iii više opravdano, visokostiiizovanim Skotovim filmskim sižeima, ovaj film se doima kao neorealistič ki komad. Naravno, ovakva odrednica je Čista “stilska figura", б ija je osnovna namena, pre svega, da apostrofira uoč Ijive promené u jednom jako prepoznatljivom rediteljskom prosedeu. Svi oni koji su imali prilike da pogledaju film, ipak znaju da se Skot nije odrekao svog diskrecionog prava na dizajniranje scenaristič kog predloška - samo ga je ostvario na suptilniji , nacin. Tematski posmatrano,

prič a “Detektiva i dame" pomalo ziheraški kombinuje do sada č esto korišćene motive. Radi što plastičnije ilustracije prizvaćemo u pomoć dva poznata nasiova. Dakle, sa jedne strane imamo romansirani sooijalni kontrapunkt tipa Menhetn Bruklin, jako lepo iskorišćen u Bedemovoj "Groznici subotnje večeri" (detektiv iz srednjeklasnog miljea se zaljubljuje u "damu" iz viših slojeva). Ovakvu osnovu Skot de sa svojim scenaristom nadgraditi nečim što podseöa na benignu modifikovanu varijantu zapleta Linove "Fatalne privlač nosti" (detektiv vara svoju ženu njegov smireni porodični žvot je izlofen spoljnim "opasnostima"). Ipak, njegova ijubavnica (Mimi Rodžers) nije ni izblizatako militantno opasna po integritet njegove porodice. Ona je i sama potencijalna žrtva surovog übioe protiv koga svedoči. Ono što problematizuje ovakvu konstrukeiju i na neki način razotkriva njen shematizam već spada u domen rediteijskog, jasno definisanog, moralnog stava. Po načinu na koji su ovde postavljeni likovi, Skot ga očito ne poseduje, A relativizovanje (ne)moralnosti nečije odluke samo unosi zabunu u б itavu priöu. Jednostavno, ako je detektivova(Berinđžer)žena (Lorejn Brako) najsimpatičnije stvorenje u filmu, teško se, po bilo kojoj osnovi, možemo identifikovati sa “preljubnicima", što nam se rediteljski, nizom scena, sugeriše. Svestan ill ne, tih i takvih nedostataka Skot je, sasvim očekivano, glavno

79