Ритам

SUPTILIMO

OSTANI UZ MENE (STAND BY ME) Rob REINER, 1986. Wil WHEATON, River PHOENIX, Corey FELDMAN, Jerry O’CONNEL distribucija:KlNEMA trajanje: 89 min. Godine prolaze... a neki od najznačajnijih aktera američke celuloidne tinejdžerske sage, iz ne tako davne prošlosti, polagano i neumitno postaju aktuelni „filmski očevi,,. Današnje „matore drtine„.

poput Martina Šina ili Ričarda Drajfusa, jedino ćete, uz poprilično angažovanje memorije, povezati sa nekadašnjim eksponentima mladalačkog bunta i hedonizma, iz filmova Terensa Malika ili Džordža Lukasa npr. Vreme, jednostavno, čini svoje. Pomenuti Drajfus je završnicu „Ameriökih grafita,, (1973) dočekao u svojstvu tinejdžera koji će jednog dana postati književnik - (govori se u domenu filmske fikcije, naravno). Trinaest godina kasnije, u prologu ovog filma njegova

generacijska pozicija je mogla biti isključivo dijametraino suprotna - Drajfus igra književnika kome su „jedino,, preostale nostalgično - gorke reminiscencije na detinjstvo provedeno u malom provincijskom gradu. Centralni dogadjaj za njega i trojicu njegovih prijatelja u ~pred-tinejdžerskom„ životnom razdobolju biće potraga za lešom jednog od njihovih vršnjaka. Ta potraga je, istovremeno, i simbolično prikazano nesvesno traženje i pronalaženje iskrica sopstvenog identiteta, Bez obzira na moguću pretencioznost ovakve formulacije, Rajnerov film je jedna od najlepših i najsuptilnijih studija „odrastanja,,, vidjenih u poslednjih nekoliko godina na filmskom platnu. Jednostavno, radi se o delu, čijoj pripovedačkoj lepoti i jednostavnosti, niša- ne može nauditi - pogotovo ne poneki formalni nedostatak. Reč naratora je ovde mnogo vređnija od svih onih kinestetičkih egzibicija kojima obiluju stotine drugih savremenih filmova.

Posebno je, pomena vredna, Rajnerova sposobnost da svoj film oslobodi histerične potrebe za „jeretičkim,, tumačenjem miljea američke provincije („Na obali reke„, „Plavi somot,,), a da pritom sve to ne naiikuje na romantično-sladunjavu pripovest o nečijem dečaštvu. Mnogi „filmski eg z i ste n cij al i sti „ koji su protutnjaii kroz delà evropskih veličina (od Antonionija do Vendersa), potrošili su hiljade i hiljade kilometara asfalta ne bi li nekako doprli do biio kakve spoznaje o sopstvenom biéu (?). Rajnerovim malim junacima je bilo dovoljno da se, na dva dana, pešice udalje nekoliko desetina kilometara od svog gradića, pa da im, po povratku u njega, život vise nikada ne bude isti. Varna je potrebno samo 85 minuta ovog filma da bi na najlepši mogući način (i sladak i tugaljiv, istovremeno) obnovili seéanja na, verovatno, najznaêajnije razdoblje sopstvenog života.

Goran Terzić

FERISOV LUDI DAN (FERRIS BUELLER’S DAY OFF) John HUGHES 1986. Matthew BRODERICK, Mia SARA, Alan RUCK, Jennifer GREY distribucija; ZETA FILM trajanje: 103 min. Feris Bjuler ultimativni je heroj tinejdžerskog filma osamdesetih. Shodno tome, „Ferisov ludi dan, trebalo bi da bude ekvivalent svom glavnom Junaku, dakle, ultimativni tinejdžerski film pošlednje dekade. A to, nažalost, nije najpohvalnija tvrdnja kojom se može okvaiifikovati neki film ovih dana. Jadni položaj u kojem se naiao tinejdžerski film poslednjih godina, direktna je posledica sistematskog razgradivanja

poetike i strukture ovog žanra. Mada zvuči paradoksalno, oslobađanjem od „kanonizovanih,, vrednosti, tinejdžerski film samo je dobio na jednoobraznosti. Sa junacima se na prvi pogled lako identifikovati, na osnovu prepoznatljive ikonografije, ali su oni u suštini vrlo nesimpatični i odbojni, o odsustvu bilo kakve konzistentne i koherentne poetike da i ne govorimo. Feris Bjuler nije izuzetak. Kao ideal svog društva, Feris je suviše brz, suviše pametan i suviše iskusan da bi bio suviše sputan. Okolnosti u kojima ga zatičemo, kao čiana jedne tipične gornjesrednjeklasne porodice nastanjene u jednom tipičnom predgrađu métropole srednjeg zapada, inspirišu ga na poduhvate čisto larpurlartističke prirode. Vodeći ga dalje u pobunu bez pravog razloga i beznačajnih dometa, to ga u izvesnom smislu izjednačava sa i danas obožavanom figurom

Džemsa Dina. Ali, džemsdinovski karakter sa obrnutim predznakom, dakle nikad gubitnik - uvek pobednik. Nategnuta rokerska poetika prvog „Buntovnika bez razloga,, u varijanfi osamdesetih našpanovana je do besmisla. Džon Hjuz, pisac i rediteij ovog filma, koncipirao ga je kao idealan priručnik za prepametne tinejdžere, obučene za sve vrste izazova i životnih nedaća no još uvek neznatno neozbiljnih. Na granici između zagovaranja i ironisanja a pod izgovorom da se nalazi u domenu tinejdžerske komedije, Hjuz ozbiljno zapostavlja neke od premisa ovog žanra. Ne

primećujući da mu film funkcioniše najbolje na mestima gde njegovi junaci JESU tinejdžeri, Džon Hjuz pribegava svoj sili motiva i stilskih zahvata što samo upotpunjuje sliku o ovom filmu kao o reprezentativnom, ako već ne ultimativnom, tužnom tinejdž filmu osamdesetih. Metju Broderik, u ulozi Ferisa Bjulera, je Džems Din isto koliko i Majkl Džej Foks Elvis Prisli. Stoga i ne čudi što „Ferisov ludi dan,, ne ide dalje od pola osmeha i nekoliko suzdržanih uzdaha. (**)

Dejan Kovačević