Ритам

Zbog tih nezaboravnih dana zadržano je staro ime, iako je „GARAGE MUSIC”, u svom savremenom vidu, pretrpela velike promene. Današnji Garage je pre svega kombinacija novog house i starog soul i R’n’B zvuka. House, koji je potiskujući Hip-Hop zavladao plesnim podijumima širom sveta, u Evropi je tokom ’BB doživeo pravu eksploziju populamosti kroz svoju simpliflkovanu Acid varijantu. „Novo Ludilo” je međutim übrzo postalo prenapumpani medijski trend koji je, izgubivši svoju underground osnovu, izvršio sopstveno samoubistvo. U Amend stvari su se razvijale ravnomemije. Acid tamo, zbog snažne soul tradicije, nikada nije zadobio status jedinog Ш vođećeg, već je ostao jedan od oblika house-a (techno, electro, hi-nrg, garage/deep house, hip house i si.)- Za razliku od njega, GARAGE ili DEEP HOUSE (rninimalna pojmovna razlika) ima izglede na dužu i srećniju budućnosL Preuzevši snažnu i jednostavnu ritam podlogu (acid), obogaćenu novim zvucima, sa mnogo više pravog sviranja a sa malo (ili nimalo) semplovanja, i kombinujući je sa, u prvi pian stavlienim, pevanjem u najboljoj soul modifikaciji koja se danas možečuti, GARAGE/DEEP HOUSE je hipnotičan u klubovima, pogodan za programiranje radio programa i veoma prijatan za kućno slušanje. Krug potencijalne publike na taj način je praktično neograničen. The Garage sound of deepest New York (Republic) Na ovom dvostrukom albumu predstavljeni su, bez (komercijalnih) kompromisa, najznačajniji GARAGE izvođači sa područja New York-a i New Jersey-ja. Uočljiva je stilska raznolikost, od soul orijentisanih Blaze sa kompozicijom „Can’t win for losing”, pa do instrumentalno nastrojenih Ruff Neck sa „Feel the music”, a pored favorita sa top lista kao sto su Kym Mazelle sa „Fm a lover”, Phase II sa „Reachin’” i Turntable Orchestra sa „You’re gonna miss me”, tu su još i Arnold Jarvis, Exit, Touch i Joe Church. Sve verzije su integralne, skinute sa 12-to inčnih singlova i rasporedene su na prve tri strane. Četvrta strana je Mastermix svih pesama sa ove kompilacije koga je kreirao DJ, Manny Lehman sa New York-škog K.I.S.S. EM radija, kao ilustraciju kako on, u svojoj emisiji, prezentira ovu muziku. Izvorni GARAGE zabeležen u brazdama ove dve ploée, inspirativno je delovao na stvaranje danas vodeée struje u okviru, najšire stivacene, „club” muzike, a od skoro nas i neki engleski sastavi, kao npr. Blacksmith sa pesmom „Get back to love” uveravaju da ovaj zvuk ima perspektivu i sa ove strane Atlanlika. Za sve poklonike „crne” muzike, za sve koji nisu prestari da zaigraju - neka GARAGE bude vaš sledeći korak.

Bane Živković

HAPPY MONDAYS - BUMMED (Factory)

Mančesterski „Factory”, već dugi niz godina važi za jednu od najkomercijalnijih, najplodnijih, i najmisterioznijih nezavisnih disko kuća u Velikoj Britaniji. Najveću pažnju javnosti „Factory” je skrenuo na sebe krajem 70-tih i početkom 80-tih, kad\pod njenom etiketom izlaze antologijski albumi velike britanske grupe iz Mančestera - JOY DIVISION („Unknown Pleasures”, „Closer”, „Still”), koje je producirao lokalni genije - MARTIN HANNET. Njegove tragalačke (pokazalo se epohalnel), produccniske inovacije, bile su ravne pronalasćiriia na „Revolvern” (THE BEATLES), „Pet Soundsu” (THE BEACH BOYS), na albumu „Are You Experienced” (THE JIMI HENDRIX EXPERIENCE), ili prvom albumu THE VELVET UNDERGROUND. У Posle Curtisove smrti i odvajanja ostatka banda (danasnji NEW ORDER). HANNET se povlači iz muzičke industrije u usamljenički život. Krajem prosle godine, kao bomba je odjeknula vest, da će novu Mančeštersku „bull grupu” - HAPPY MONDAYS (tamo su sve grupe kult!), producirati legenđama ličnost post-punk epohe. „Bummed” je drugi album sastava HAPPYMONDAYS (Hepi Mandejs), i on je prirodna zvučna progresija u odnosu na njihov plèsni „beli” HIP-HOP debi, punkerskog naztva: „Sguirre! and G-Man, 24 Hour Paçty People, Plastic Face Can’t Smile ( While Out)“ (1987). koji je producirao JOHN CALE (ex-The Velvet Underground). HAPPY MONDAYS su jedini sastav iz Mancestera koji je apsorbovao većinu uticaja od JOY DIVISION, NEW ORDER THE FALL, A CERTAIN RATIO, i JAMES, ne puštajući pritom da il: Ipotopi” njihov zvuk ili „udave” njihovi karakteri. Ono sto su THE CLASH (uvek) želeli da budu, HAPPY MONDAYS su to „stvarno”, bez da se previše oko toga trude: poslednja banda u gradu. HAPPY MONDAYS su „mračna gomila” iščašenih likova (...ludak ...bitanga... manijak... narkoman itd.), koja neodoljivo podseća - na našu MILADOJKU YOU NEED. DivJji, iskvareni, mračni i plesni, HAPPY MONDAYS su danas neosporno buduć-

nost NOVOG britanskog „UNDERGROUND” plesa koji kod nas dolazi u vidu (S ’EXPRESS, COLD CUT, BOMB THE BASS, NENEH CHERRY, POP WILL EAT ITSELF i drugih), a njihov rapidni „HARD-CORE-DISCO sound”, sa albuma „Bummed” je najlepši „hibridni” proizvod, još od remek-dela PUBLIC ENEMY „Yol Bum Rush The Show”. Pored stihova koji se oslanjaju na osnoyne karakteristike tzv. „Monti Paiton” škole (sarkazam, ironija, cinizam, cmi humor), „Bummed” poseduje i saljivo istraživanje nekih seksualnih „podvrsta” (oraini seks, anaini seks, voajorizam. oraina i manuelna „sugestija” itđ.), i „otkačene” naslove pesama („Dcbeie fvačice”, „Mrtvi mozak”, „Ludi Girilo”). Ovi „sumanuti intelektualci” (?!), su muzički ipak sa ohe noge u ROCK istoriji, ali se (kao i svi super-heroji, npr. KOJA!) ni malo ne boje da veéinu inspiracija traže u „CRNOJ” muzici. Ako su JOY DIVISION bili genijalni - MRTVAČKI DISCO - band, onda za celokupnu zvučnu kulisu HAPPY MONDAYS-a možemo da kažemo da je Psihodelično-Neurotični FUNK (P.N.FUNK), eksplozivne energije i „TOP - production” zvuka. HAPPY MONDAYS su svojevrstan muzički hibrid, grupe stilova; rastrzanost sa albuma „Entertainment!” (GANG OF FOUR) i „Second Edition” (P.I.L), se sjedinjuje sa discoidnom psihodelijom JOY DIVISION C,Transmission”, „Love Will Tear Us Apart”) i urbano (THE FALL/MAGAZINE) psihozom; pulsirajući hipnotički funk SLY AND THE FAMILY STONE-a (iz perioda „There’s A Rot Going On”) se nadovezuje na halucinativnog („WAH-WAH”) JIMI HENDRIX-a. Njihovu „specifičnu originalnost”, najbolje je objasnio eminentni kritičar NME-ja James Brown: „Ako volile energiju ACID-HOUSE i „neprijatnu” agresivnost dobrog nezavisnog zvuka, ali želite da vaia muzika bude zastrašujuća poput karaktera DENNIS HOPPER-a, CHARLES-a BUKOWSKOG i JOHNNY ROTTEN-a onda prestanite da gledate u prošlost i iz nje uzimate ova „zadovoljstva” razdvojeno, nabavljajuéi „Bummed” i obezbedujuòi sebi iskrenu, uzbuđujuću „injekeiju” osećanja”.

Duško РЈЏак