Ритам

Suviše uživljavanja i brisanje granice privatnosti svakodnevno uzima svoje žrtve, a odlazak starijeg Stinsonajoš jednom je pokazao Replacements kao drugare iz kraja veme zakonima ulične ~u-samljene samljene gomile” - ili si sa nama Ш si protiv nas. Sa „Pleased To Meet Me” završen je i drugi deo karijere grupe koja je veé nadrasla kult sledbeništvo, ali je opšte obožavanje tek započela da stiče. U možda ne sasvim prikladnoj pročišćenoj produkciji Jim Dickinsona. Replacements beleže svoj prvi pravi AOR hit, super-radiofoniênu „The Ledge” i jedno od svojih defmitivnih posveta životu koji je, slučajno, pretvoren u rokenrol pesmu - „Alex Chilton”. Njihov najraznovrsniji 1 najizrađeniji album do tad, pripremio je teren za naslovne strane koje su ih čekale na idućem koraku. Pojačani „najboIjim profesionalcem u gradu” koga su primili u bend bez ikakve probe, posle jednog trenutka obostranog razumevanja nad čašom piva - Slim Dunlapom, Replacements su mogli da ostave za sobom vreme koje im je bilo neophodno da bi dokazali da mogu da budu ono sto su bili i bez Bob Stinsona. Iskoristivši predah da se priključe čudnoj ekipi različitih muzicara na zastrašujućoj kompilaciji obrada muzičkih tema iz Disneyevih filmova koju je krajem 1988. priredio Hal Willner „Stay Awake” (i na kojoj je jednom Tom Waitsu dopušteno da se poigra sa „Haj-ho”X sa svojom izluđenom verzijom „Cruella De Ville”, pesme iz „101 dalmatinca”, Replacements su se silom prilika (posto su oterali producenta) našli u situaciji da sami produciraju svoj materijal. Bezbrižna, slavljenička atmosfera iz kompleksa studija Paisley Park prenela se i na naredni album, ovogodišnji „Don’t Tell A Soul”. Očekivan poput trijumfa unapred, ovaj album je doneo i nekolicinu nedoumica. Üblaženiji i „folkičniji”, ukoliko se rokenrol još može smatrati folk muzikom gradova, potvrdio je sud da su Replacements uspeli da snime veé treéi album za veliku kuéu bez velikih kompromisa, praveéi, u stvari, male kompromise. Svejedno, njihov trud da poruke koje emituju postanu još univerzalnije (~naslediéemo Zemlju - mada to ne želimo”) i još veci trud da očuvaju ono sto ih čini Replacements-ima (u pesmama nezaustavljive himničnosti - „Anywhere Is Better Then Here”, u pesmama o rarijivosti drugih - „Achin’ To Be”, i u istinski velikim novim r’n’r tradicionalima - „Asking Me Lies”), čini „Don’t Tell A Soul” pločom koja dotiče i na kojoj ée se dosta toga otkrivati u mesecima koji će se meriti prolaskom igle kroz njene riine. Ostalo je samo još da se odgovori na tvrdnju da Replacements nisu Rollingstones osamdesetih samo zato sto vise ne postoje zaista sudbinske grupe. Da li?

Kad brljaju ili se iskupljuju Replacements su zbunjujuée dragi. Njihov nastup je nastup momka koji gradi sliku o svojoj samouverenosti onako kako on misli da dmgi to rade, ne verujući baš ni sam da to tako treba da bude. Uhvaéeni u torn raskoraku između ~to tako treba da bude (tako kažu)” i ~ne znamo kako da kažemo to što osećamo, ali je to toliko snažno da moramo nešto da uradimo (mada nismo sigumi da radimo pravu stvar)”, Replacements su otvorili ogroman prostor za izrazavanje svih onih oseéanja koje uobičajena dogma rokenrol-mačizma izbegava. Slobodni svet muške osećajnosti i ranjivosti, jednom priznat, proizveo je mnogo sočnije i gorče pesme, u kojima se otkrivalo da izlaza iz tinejdžerske usamljenosti nema dok ne izgubite teenage godine, i u kojima se nalazilo vise oslobodilačkog duha nego što uobičajeni pobunjenički pogled na svet može da istisne iz sebe. Ne postoji ništa što može biti tako konzervativno kao rokenrol - par „гок etos” i njegova slavna prošlost eine ga dobrom podlogom za konformizam najgore vrste - onaj iza tnaske nezavisnosti. Komercijalni uspeh njihovih ploča i posebno „Don’t Tell A Soul”, deluje kao ispunjenje sna američkog punka sna koji je govorio da će jednog dana grupe koje donose viziju i originalnost u stvaranje rock muzike istisnuti sa radija dinosauruse rokenrola, i omogućiti toj muzici da još jednom postane narodna muzika, a ne obično šoumenstvo. To je ono sto éini Replacements beskonačno dragim, a njihovo izbegavanje da se utope bilo u Veliki biznis, bilo u pobunjeništvo radi pobunjeništva - tako dramatičnim, sve dok ne shvatite da, po neki put, happy end jeste jedina izvesnost - onda kad otkrijete da ne možete biti drugačiji nego što jeste i da iza toga postoje samo Ijubavne pesme. Dòvoljno sudbinski? Replacements možda nisu najveća, ali su svakako najdraža grupa osamdesetih. Dosta čitanja. Više slušanja.

Ante Čikara

Dragati Ambrozić

DIS KO GRAFI! A 1) „Sorry Ma, Forgot To Take Out Trash”, LP, Twin/Tone, 1981. *** ♦ * 2) „The Replacements Stink”, LP, Twin/Tone, 1982. * * * * 3) „Hootenanny”, LP, Twin/Tone, 1983. * * 4) „Let It Be”, LP, Twin/Tone, 1984. *****, 5) „The Shit Hits The Fans”, kaseta, Twin/Tone, 1985. * * » 6) „Boink!”, LP, Twin/Tone, 1985. * * * * 7) „Tim”, LP, Sire, 1986. ***** 8) „Pleased To Meet Me”, LP, Sire, 1987. * * * * 9) „Don’t Tell A Soul”, LP, Sire, 1989. * * * *

'POPism 1 U ediciji POP HEART produkcije STUDENTKULT pojavilo se II izdanje knjige ANDY WARHOL-a i PAT НАСКЕТГ POPism prvi deo 1960-1965. Sve što se dešavalo u Factoryju 60-tih godina videno Andyjevim očima. Sav Njujorški jet-set, umetnička elita, podzemlje, boemija, muzika, film... na jednom mestu. Pročitavši je Broj Jedan je rekao: „Slušaj sinko, ja sam možda previše star, da se time bavim, ali reçu ću ti ono što sam rekao i Gutenbergu: ’Ovo mora da bude BESTSELER’!” Knjigu možete naručiti na adresu: SKC Niš, ul. Šumatovačka bb, 18000 Niš, ili na telefon 018/24-474 od 11-14 časova radnim danom. Cena knjige je 150.000 dinara + PTT troškovi. PLAĆANJE POUZEČEM!

THE REPLACEMENTS

19