Ритам

gadalo pre sedam-osam godina. Kakva évoluera iza toga stoji, prvo u vaširn slušalačkim iskustvima? PRUA: Ja ne slušam nijednu konkretnu vrstu muzike posebno, kako-kada, ali muzičke uzore пешаш. Nikad nam i nije padalo napamet da nekog stilski skidamo, ne zanima me to uopće. Tako je i ta evolucija cisto naša, dogodila se u našim glavama. MELE: Da, na nas su kačili tu oznaku „dark" kad smo počeli, a da mi nismo uopće znali što bi to trebalo biti. Bas je smiješno kad se sad setiš - mi smo već svirali - a Miro iz Fita je poceo u diskoteci praviti „dark-dance” večeri, posto se upravo vratio sa broda i doneo to u Rijeku. I mi smo otišli tamo - hajde. Miro drži neko vece, pušta neku muziku - sve misleći da je taj „dark-dance” nekakva cmačka muzika. Tamo smo tek videli da je ta muzika, sasvim slućajno, slična onom sto mi radimo. No ova ploča nema uopée veze sa tim. PRU As-Nekad smo, naravno, slušali dosta Joy Division. Ja sam slušao i Clash, Stranglers, Magazine, svu tu punk i novovalnu scenu. A opet slušao sam i Velvet Underground, ustvari sve sam slušao. Ne znam kako da ti objasnim, dode mi period kad obožavam Queen, ili kad mi je Rick Wakeman najbolji na svetu, nevjerojatne stvari... MRLE: Ja sam jako voleo i još uvek volim Tuxedomoon. To mi je najdraži bend. RITAM: Ono što je meni upalo u oCi, hm, u uši, slušajući pioču, su dve pesme koje održavaju vezu sa riječkim punkom. „Ciklatpa” je pesma Tenuità, zar ne? MRLE: Da, mala Ijubavna pjesmica koju sam ja onda napravio,u vreme Termita,i koju sviram sam na basu i pjevam. RITAM: Da li je to onda neki programski čin, odsvirati jednu pesmu od Termita i podsetiti ijude... MRLE: Ne, to je baš lično moja stvar, nema mnogo veze sa Termitima, samo je nastala u ono vreme. RITAM: A draga stvar, koja je po morn mišljenju sjajan punk komad i odskače od ostalih, malo složenijih pesama na ostatku ploče, je - „Izgubljeni”. PRUA: Ti „Izgubljeni” govore o celoj jednoj generaeiji, svjetskoj, a muzički se išlo ria poskočicu, brojalicu koja bi bila zasnovana na poznatom rifu... RITAM: „Wild Thing” PRUA: ... i mislim da i taj rif.ima veze sa tekstom i svime time, a sve skupa, kad se odsvira na neki naš način, posebno takvi rifovi, to onda mora zvučati punk. RITAM: Kad se „Izgubljeni” povežu sa jednom dragoni vašom pesmom - „Arma-

da”, može se uspostaviti zanimljiv odnos. Da li je „Armada” posveta rjječkim fudbalskim navijačima? PRUA: Radni naziv te pesme je „Jungle”, ali mogia se zvati na kraju i „Zulu Warriors”, „Bad blue boys”, „'Torcida”... MRLE: To je džungla koja se događa u velikim arenama... PRLJA: ...možda najjača potkultura sad. U muzici se u svetu ništa novo nije pojavilo, ništa kao što je punk bio, tako da je to možda najjača stvar koja se desila, ti neki nogometni huligani ... pojava koja izlazi van granica stadiona, defmitivno. RITAM: Ta stvar ima veze sa propašću rokenrola, kako on ide sve niže i niže, tako se na drugoj strani otvaraju ventili za pražnjeдје koji više ne postoje tamo gde bi trebali biti. DEO DRUGI U ROME BORDANO BRUNO SREĆE LISICU (FOXA) RITAM: Ono što je sa tehničke strane zanimljivo je uloga izvršnog producenta. „Helidon” je izdavač, ali je „Dallas”, oličen kroz Gorana Lisicu-Foxa, odigrao krapnu ulogu, kao i oko izdavanja ploča Mizara, recimo. Da li je uloga „Dallasa” porediva sa ulogom koju imaju neke nezavisne izdavačke kuće na Zapadu, koje služe samo kao „kišobran” za za.štitu interesa i umetničkih sloboda autora, a distribueiju prepuštaju većoj firmi? Odnosno, da li vam se „Helidon” mešao u ono sto radile? MRLE: Ne, mi smo snimili materijal i ponudili im ga, oni su pristali i izdali ga, jednostavno zašto sto oni to mogu. Imali smo potpuno odrešene ruke da radimo sta god smo hteli, a „Dallas” nas je uputio kako sa profesionalne strane sve to uraditi u studiju, na koji način svirati i snimati. No to je ipak samo pedeset posto i manje od onog sto treba uciniti. Ostale stvari, oko produkeije i omota, kontakta sa izdavaòem, dobijanja dobrih uslova za snimanje - sve je to „Dallas” obavljao. Preko njih smo, na primer, debili taj studio Tivoli koji je jako teško debiti, ì u koji smo i mi uletali u nekim rupama, kad neko drugi nije snimao, pa je miks i produkeiju radio Janez Križaj (skupa sa „Dallasom”), jedan od najboljih u svom po-

slovu kod nas, majstor svog zanata. Velika je uloga „Dallasa”. RITAM: Znači „Dallas” je odgovoran za produkeiju, organizaeiju snimanja i realizaciju celog projekta. Ali omot je radila Nova Evropa - Dejan Križaj, Jani Štravs i ostali. Ko je na omogu ustvari, pošto postoje razna tumačepja? MRLE: Ma, to je baš naš hir - jedan naš prijatelj. Ne znam da li ti se dopada slika, on izgleda dosta zadovoljno i glupo u isti mah. A Štravsa smo upoznali u Ljubljani, dok smo snimali, tako smo i došli u vezu sa Novom Evropom. Oni su stavili na omot i ovaj čekić i nakovanj, ali to je samo uzorak, nikakvih ideoloških pretenzija nemamo.. RITAM: I vi ste se oprobali pred stranom publikom, austrijskom i italijanskom. Kako ste dosad prolazili svirajući povremeno napolju i uopšte kako ste do tih svirki došli? PRLJA: Pa, to je sve preko „Dallasa”. Gde god smo svirali, Beč posebno, prošli smo fantastično, ali to je sve početak, da se nešto jiostigne u inostranstvu treba puno vise raditi. RITAM: Nekad, kod Straktume ptice, imab ste multimedijalne projekte. Da li cete kao Let 3 neke od tih vanmuzičkih stvari uključivati u svoje nastupe? PRLJA: Uvek smo koketirali s tim, video, filmske projekcije, uloga glume u samom nastupu. Pokušavamo na koncertu dati nešto vise od gole svirke, napravimo uvek neku fmtu - to su tradieije ostale još od Termita, pa su prenesene na Strukturne ptice, koje su bile jedan umetnički poduhvat, muzički ne vise od sešna. Let 3 iste pokušava na koncertu ponuditi neku zabavu, nekad je to smešno, nekad šokantno. Tako i na prvom koncertu u Beogradu obeéavamo neku svinjariju svoje vrste. Šta će to tačno biti ne znam. MRLE: Imali smo jednu u „Feniksu”, to je diskoteka u Rijeci, na danima „Vaia” (0mladinski list). Svirali smo na playback, ali svirali smo Zdravka Colica - „Glavo luda”. Iza nas je bio Hari Mata Had, pa možeš da zamisliš atmosfera. RITAM: Sto niste pevali nešto pjihovo? MRLE: Nismo znali. Ne znamo te pjesme. Colica znamo. RITAM: Znači Zdravko Colie ima značgjnu uiogu u oblikovanju stila grape Let 3. PRLJA: Mogu ti redi da su, kad sam bio klìnac, sve devojčice u razredu bile zaljubljene u njega, tako da sam ga zapamtio. RITAM: Po zlu. MRLE: Nee, skrivene želje, skrivene želje... Giordano „Bruno” Paunovicci

(obrada materijala:

Dragan Ambroziqi)

27