Ритам

John LeCarré

John Le Carre je sasvim sigumo jedan od najznačajnijih pisaca špijunskih romana. Njegov centralni junak George Smiley se nastavlja na tradiciju junaka kao sto su Simeonov Maigret ili Hercule Poirot Agathe Christie koji se umesto fizičke spretnosti koriste izrazitim analitičkim prosuđivanjem delujući iz pozadine. No. njegovi su romani puno vise od rešavanja zamršenih slučajeva...

SVI DŽONOVI ŠPIJUNI - e - . ■ ■ . ' • •

proteklih je mescci na velika vrala, što ■t će reći posredstvom televizije, u jugoslovenski međijski prostor ušao Dejvid Džon Mur Kornvel, daleko poznatiji kao pisac špijunskih romana Džon le Kare. lako je po mnogima najbolji pisac špijunske Пкcije dvadesetog veka, a bez sumnje pripadnik elite komercijalno najuspešnijih književnika zapadne hemisfere, le Kare je u Jugoslaviji stigao relativno prekasno, to jest tek onda kada je ovdašnji publikum uveliko navikao da se pod pojmorn špijun podrazumeva avanturistička neuništivost džemsbondovskog profila, odnosno da se iza epiteta špijunski kriju isključivo kriminalističko-eroski, u raskošna miljea situirani sadržaji. Naime, tek su „Izabrani romani John le Carrea”, u izdanju Grafičkog zavoda Hrvatske, 1981. godine, predstavili jugoslovenskom čitaocu jedan od najznačajnijih literamih opusa posleratne Velike Britanije, opus koji je vise od puke, naturalističke.

hiadnoratovske slike špijunskog (polu)sveta, kao jednu upečatljivu viziju britanskog (pa i opšteg) savremenog doba. I mada su scenariji dve prikazane tv-serije, „Dama, dečko, kralj, špijun” i „Smajlijevi Ijudi”, dosledno poštovali naraciju i dijaloge istoimenih le Kareovìh romana, trudeći se da što vernije prenesu njegovu cizelovanu, minucioznu fikciju, onima koji ne poznaju le Kareovu literaturu verovatno je bilo teško da preko ovih serija dokuče u čemu je veličina glasovitog britanskog književnika. Jer, pomenuta dva BBC-ieva projekta po ko zna koji put dokazala su tezu o nepremostivosti teškoća pri transponovanju na ekran složeпе proze kao što je le Kareova. Froze koja uz-dobro osmišljenu priču i impozantnu količinu ~suspence”-a, to jest kategorija koje se očekuju od vrhunskih dometa one vrsle što se još uvek naziva trivijalnom - kojoj, po konvencionalnoj klasifikaciji pripada i „špijunski roman” - poseduje i nešto više.

odnosno upravo ono što je tini jedinstvenom (pa bila ona, na volju elitistima, i „trivijalno” jedinstvena). U eklo bi se da nije previše teško odgovo-IV riti na pitanje zašto su se le Kareovi romani tako kasno pojavili kod nas. Rigidna politika, kakva je spoljna jugoslovenska godinama, zasigumo nije mogia da trpi ništa što bi iole mogio da naruši „temeljna opredeljenja” i, u skladu s njima, dobre odnose sa „proverenim prijateljìma”, posebno ako su ovi od iste, komunističke feie. Ako se pak ima u vidu da je centralno mesto le Kareovih delà „borba” engleskog Ml-r protiv supamika s one strane „gvozdene zavese”, a potom se i osvme na iđeološko-režimsku povezanost Jugoslavije s ovima, onda je jasna netrpeljivost ovdašnjih kultur-tregera prema le Kareu, kao što je i razumljiva činjenica da su njegovi romani u takvoj

LITERATURA

42