Ритам

nje moždanih stanica i mahanje kosom. Kada to izostane i pred očima im se pojave ovi bogovi eklekticizma, vidokrug im se potpunö zamrači T jedino što tada znaju napraviti je natezanje pive šankom... Sam koncert temeljio se tia superiomom trećem LP-ju „Fromohio” (objavljen ove godine) na kojem je gitarist EO konačno prestao biti stranac i došljak u grupu. Uspoređujući njihov prošlogodišnji koncert (Hum, 5. ’88) sa ovim, to se itekako osjeća. I dok se lani gledajući fIREHOSE ustvari öinilo da izmedu dva puta koji se približavaju duh D. Boonea stoji kao težak granični kamen, u ovogodišnjem izdanju gmpe oni napokon postaju ono čemu su od početka stremili. Rano preminulo D. Boone se ni ne pokušava projicirati kroz Ed Crawforda već njegov itekako prisutni duh služi kao veza, ostavljajući svima dovoljno prostora a si istovremeno ne dovodeći u pitanje svoj zaborav, jer što su fIREHOSE samosvojniji i moéniji uspomena na njegova manje blijedi. Funkoidne fLREHOSE pjesme, prožete neobičnim, ali žestoko interpretiranim gitaristiëkim tješenjima, mogle su djelovati odbojno samo publid konformistiëkih nazora. Postoji pritajena karazmatiënost glazbena iješenja uživo doimaju potpuno teënim i razložnim. Ono što oduzima duh posjetiocu fIREHOSE koncerta je količina žestine i znoja koja biva prolivena da bi se napravila pitka, ali u isti mah i intelektualno izazovna stvar. Sa ovog nastupa posebno vrijedi istaći Lzuzetnu verziju „Brave Captain” (sa prvog LP-ja „Raggin Full On”), zatim „For The Singer Of RE.M.” „Blazed Chemical Wire”, pa „Honey Please” itd. itd.

Ngjvažnija stvar u punk-rockn bila je da imaš sopstveni glas, svoj stil i ovo je bio način na koji smo mi mislili da možemo to da postignemo. Ne razumem uopšte tu ideju uloge koja se postavlja na pijedestal i onda se od ljudi traži da je siede. To je pro-samoubilački. Jako sam se trudio da se izborim protiv svog jezika, da bih bolje razumeo kako čovek lako zapadne u onaj stari kliše razmišljanja MI i ONI. Na primer ovi me raznmeju, a oni ne, dakle oni ne valjaju.

Mislim da države izumiru, da će ostati samo gradovi. Di čak samo različita susedstva vi, momd fivite na onoj strani kvarta, a mi na ovoj.

Rapperi su u Americi sada najbliži pojmu „zabavljač” - ja rnrarn reč „muzičar”, to je kao „strnčnjak”, čovek koji na nekoj mašini ume da radi bolje nego drugi ljudi, a ja u takav pristup ne verujem - verujem da je snaga u Ijudima koji slušgju. U toj oblasti „zabavljaštva” osećam se najbliži гарperima oni govore ono što misle.

Nažalost izostao je moćni singl „Sometimes" (sa drugog LP-ja, „If n”) no to su nadoknadili izvodeći „Liberty For Our Friend” koju ne izvode bas ëesto. Bisevi su posebna priča. Kxuna njihova koncerta je momenat kada su se na prvom bisu uhvatili u koštac sa ogromnom rap-konstrukcijom grupe Public Enemy pod nazivom „Sofisticated Bitch”. Ono što se nekom öinilo kao paranoična oda crnom muškarčini začas je pročitano u svom originalnom smislu kao pjesma posvećena posveraašnjoj zatupljenosti koja jednako pogađa oba spola i sve rase zatvorene u megalopolisima sadašnjice (vidi interwiev). Ova genijalna obrada, te medly The Who pjesama (sa drugog alburaa, „Quck One”) dodale su neophodnu težinu i tjelesnu dimenziju nastupu koji je veë izvana obuzeo sva ëula. Sulradan ujutro, desetak pari podoënjaka misli da je vodilo divan razgovor. Tu je, pred vama, uživajte. Mike; Vidim da radimo intervju sa dva walkmana. Jedan snima za vladu?

Ritain 1: (posle malo smeha) Poslednji put smo vas videli □ onom malom sein na jugoslovensko-italijanskoj granici (fIREHOSE su svirali u Humu kod Nove Gorice mgja 1988.). Šta se sve dogodilo sa vama u proteklih godinu i po dana? Mike: Mnogo putovanja... oko 150 koncerata. Razbio sam lice dva ili tri puta, morao sam da ga sastavljam lepkom (ako vi razumete ovo i ja razumem prim. ured.)... Šta se još zbivalo? Oh, da, Bush je izabran! 1... da, postalo je nekako opasnije u Los Anđelosu zahvaljujući bandama u poslednjih godinu dana, mnogo opasnije, dosta pucnjave, shvataš? I dosta lepih stvari - ovaj put imamo ëak dva nastupa u Jugoslaviji i ëetiri u Italiji. Ritam 2: Nisi mnogo video od Jugoslavije u ova dva puta? Mike: Samo severozapad. Ritam 2: SećaJ se svoje izjave u New Musical Expressu posle tog koncerta u Humu? Mike: Da, meni se jako dopalo ovde. NME-ov novinar je pitao - „Zar se ne osećaš kao turista ovde, šta nalaziš u tom poslu? Već ëetvrti put ste u Evropi”. Rekao sam - „Ne, imacfsam jedno izuzetno novo iskustvo, bio sam u Jugoslaviji”. Znaš, u Americi priëaju dosta drugaëije stvari 0... ne priëaju istinu... dobro je doći i sam viđeti kako stvaro zaista stoje. Ritam 2: Šta misliš da je zaista isüna? Mike: Ne, nemojte me to pitati... Isuse, osramotiču se. Mislio sam da sve žene nose vojniëke ëizme i mašinke, i da su svi u dugim, dugim redovima za nešto - znaš, smešno - S.A.D. pokušavaju da manipulišu istinom tako da je to toliko upadljivo kad se stvamo nađep u komunističkoj zemlji. Imamo zajedničke neprijatelje ustvari momke koji vladaju.

„DOBRODOŠLI U EVROPU” Ritam 2: Odakle ti dolaziš ustvari? Mike: Iz San Pedra, Luka u Kalifomiji u kojoj mnogo Jugoslovena živi, onih koji su odavno došli sa ostrva Vis i Komiža. Vlasnik mog stana je Jugosloven - i zove se isto kao ti - Ante Perkov. A najveći broj Amerikanaca pojma nema ni gde je Jugoslavia, Šta to pričam - najveći broj ih ne zna ni gde je Holanđija, makakvi! - ni gđe je Meksiko! Znaš, vi bar možete da vidite ameriëke sastave s vremena na vreme, a bilo bi važno da Amerikanci mogu da dodu da vide svojim očima kako to odista izgleda ovde... Onda ne bi verovali u hype (medijsko oblikovanje istine).

Ritam 3: Dali ti se dopao sinoćnji nastnp? Mike: Da, naravno. Bio sam umoran verovatno, vozio sam od Riminija (stigli su tek u pola dvanaest uveëe, umesto u sedam), a put od Ljubljane do Zagreba prepun je kamioha koji samo Gjuëu (oponaša fijuk) - video sam i nekoliko razbijenih automobila pored puta... Edward je moro da svira bez pojaëala, direktno ukljuëen u razgias, pošto je njegovo izgorelo u Riminiju u kombiju Hard-Onsa s kojima smo svirali skupa po Italiji. Nije bilo nikakve tonske probe pre koncerta, ali publika je bila tako fina, tako podržavajuća u svemu. Jadni Hard-Ons. Koristili su usluge engleskih promotera umestno holandskih, koji pošteno rade - engleski misle da su oni izmislili rokenrol, ne sVi, ali neki imaju takav stav. A ti jadni momci koji idu ëak iz Australie bili su oterani sa švajcarske granice nazad u Austriju da kupe nove gume, pošto im je engleski agent uvalio kola sa skoro sasvim istrošenim („ćelavim”) gumama. I to im nije bilo od pomoći, jer im je sutradan kombi izgoreo. Toni, basista, spavao je u zadnjem delu i probu.dio se kad je osetio da nešto smrdi - gorele su njegove pertle. Jedino sto'su imali u kolima za gašenje požara bio je sok pomorandže, nekoliko litara, ali nisu uspeli da ugase vatru time. Isto se dogbdilo i Sonic Youth. Engleski promoter im je obezbedio kombi - u kome je kasnije eksplodirao radijator. Vatra je uhvatila košulju Kim (Gordon), skoro se upalila. To je bilo pre dve godine, prva tumeja Firehouse po Evropi, tad smo išli skupa sa Sonic Youth. Njihova kola su bila obiëno sranje, vrata su morala da se zatvaraju spolja katancem. Zamisli tu glupost! Engleski agent na to gleda kao na nešto normalno - kao da si neka vrsta slabo plaćenog vojnika. Ne žalim se na novae, već na odnos. Holandanin ima toliko drugačiji odnos, uvek, a ne umem to sebi da objasnim, ne vidim zašto bi to iz koje zemlje dolaziš imalo bilo kakve veze sa bilo čim?

Ritam 3: Holanđani su nvek bolji od Engleza. Mike: Ali zašto? Ljudi su ljudi. Ritam 3; Mnogo su otvoreniji, šireg duha. Mike: Dobro, neka i jesu, ali to je samo jedno opažanje. Ali razmislimo - ljudi su ljudi, zašto bi to imalo neke veze sa tim iz koje su zemlje? Znaš, mislim da države izumiru, da će ostati samo gradovi. Ili ëak samo razliëita susedstva - vi, momei živite na onoj strani kvarta, a mi na ovoj. Nemamo mi vise ni mesta ni energije za te granice - to je besmisleno. Vozeëi se po Evropi, po dm malim zemljama, to je tako oëigledno - u Americi države i granice ništa ne znače, voziš se bez zaustavljanja i samo čitaš znake „Dobrodošli u Kaliforniju”, „Dobrodošli u Arizonu”, tako danisi svestan razliëitih đržava - ali kad dođeš u Evropu i nađeš se kako stojiš 22 sata na švajcar*

fl REHOSE