Ритам

NAJZNAČAJNIJE PLOČE 1989 PO IZBORU REDARGUE „RITMA”

DE LA SOUL„3 FEET HIGH AND RISING” (Tommy Boy) De La Soul su doneli RAP-u ono što već 2 godine očajnički iščekuje: cveće umesto Uzi automata. Najhedonističkiji LP sezone, pomahnitali vodič kroz svemir, sex, radio-utopiju i doba.belih rada VIA Led Zeppelin, Liberace, Otis Redding, Johnny Cash, Stelly Dan. Ne razumete? Pokušajte ovo: „čudnovata studija siromaštva, nasilja i psihičke opresije u betonskoj džungli”. Salili smo se. RAP ploča godine, tisućama milja ispred svih.

PIXIES „DOOLITTLE” (4AD) Objedinjujući sva moguća iskustva novog talasa Pixies stvaraju frenetičnu „рор muziku sa vrištanjem”, ili tako nešto, u svakom slučaju hodaju po tankoj granici izraeđu popa i rokenrola sa uživanjera onih koji su preslušali sve najboljeploče na svetu i sad se zabavljaju praveći muziku za sebe koja možda malo i liči na nešto odavno poznato, all to nije važno, Znak vremena.

INNER CITY „PARADISE” (10)

Najdalekovidiji mainstream house LP ’B9. U ultra-high-tech raspoloženju masterminđa čitavog projekta, detroitskog techno čarobnjaka Kevina Saundersona blistaju najzaraznije melodije sezone („Good Life”, „Big Fun”, „Do You Like What You Feel”, „Ain’t Nobody Better”) skupljene na jednom mestu i penušavi vokal Paris Gray, devojke ćiji su obrazi bivali sve deblji kako su Inner Qty rash u očima publike. Cool.

NEW ORDER „TECHNIQUE” (Factory) Taéno je 10 godina otkako su ovi isti ljudi snažno zavrteli kuglu Pop-nezaborava bljujući svpje utrobe u naša lica pločom „Unknown Pleasures” sastava Joy Division, „Technique” je imaginami best of album, memorabilija svih veličanstvenih iluzija najmoćnijeg britanskog sastava decenije: lovewilltearasapart-ovske psihodelije ЦАЛ The Way”), kraftwerkovskih repeticija („Fine Time”) i, nadasve, DISCA („Mr. Disco”). Wierd Music. Briljantno.

TEN CITY „FOUNDATION” (Atlantic) Philly Sound je živ,‘ zdrav j dobro mu je, zahvaljujući Čikaškoj deep-house trojci Ten Qty. U bravuroznoj, anti-elektronskoj produkciji Marshalla Jeffersona, ovo je bio house za kućno (house) slušanje u kasnim noćnim satima. Vokal za pamćenje: Byron Stingily. Pesme za pamćenje: „That’s The Way Love Is”, „Where Do We Go?”, „Right Back To You”, i „Devotion”. Bez sinüsajzera i semplera, molim.

JUNGLE BROTHERS „DONE BY THE FORCES OF NATURE” (Warner Brothers Još jedan očajnički zov Majke Afrike. Uz Stetsasonic najvažniji post-Public Enemy, pre De La Soul Rap sastav, The Jungle Brothers na svom drugom albumu miksuju pomahnitalu afrocentričnost, začetke dreadlock frizura, napeva u počast cmih žena, tone scratchinga i nacionalizam, cmi naravno. Ima li kraja granicama Afrike?

COWBOY JUNKIES „TRINITTY SESSION” (RCA) Astralno telo Gram Parsonsa lebdi iza ove jedinstvene ploče jedne grape koja vernički voli blues i country

do te mere da se samo ponekad usuduje da stavi na vinil svoje izuzetno nadahnute pesme istih žanrova. Ultimativni postmodemi bend - nadamo se poslednji.

NEVILLE BROTHER „YELLOW MOON” (AM) Legende New Orleansa na put za raj. Ritam je tim povodom napisao: „Ploča godine ili ne (DA, DAI), The Neville Brothers u fmoj ambijentalnoj produkciji Daniela Lanoisa (učenika Briana Епоа), dosežu na „Yellow Moon”-u onu taćku na kojoj se muzika i nebo sustižu, postavljajuä novi.graničnik u razvqju bele i cme Pop muzike, na prelasku u novu deceniju”. Prijateljski savet; ignorišite PGP-ovu kopiju.

STONE ROSES „STONE ROSES” (Silvertone) Zatvorite li oba oka i uha pred činjenicom da ste sve zvuke sa debija „The Stone Roses” novih rnančesterskih under-goes-overground tinejdžerskih idola, veé jednom negde čuli, suočiti čete se sa nekim od najveštije napisanih gitarskih disertacija na temu Pop-psihodelije sa ove strane istorije, raéunato od The Byrdsa i THe Doorsa. Cinici su ovaj LP nazivali „Tribute To The Byrds, Vol. 2” ali ne obraćajte paznju. MAD CHESTER, RAVE ON!

VAN MORRISON „AVALON SUNSET” (Phonogram) Morrisonov duhovni most sa Svevišnjim. Na putu do njega, rajska setnja kroz gospel-pop i predele sećanja na sopstvenu prošlost iz sedamdesetih zvanu rhythm and blues, u društvu Vanovih ispisnika George Famea i QifT Richarda. Ezoterija na kvadrat - jedna ploča sezone na kojoj ste mogli čuti zvuk pravih pravcatih Hammond orguIja. Obavezni sastav, dakle. Buy Or Die!

NEIL YOUNG „FREEDOM” (Gotten) Jednostavnost i prividna jednodimenzionalnost Youngovih radova iz osamdesetih rikad rdje uspeyala da sakrije njegovu rascepljenost i ličnu tragičnost. Ovde je to najočiglednije u poslednje vreme

„Freedom” je još jedna potvrda da stvamo veliki autori nikad ne rdaju, ali i ne sagorevaju.

maria mckee „maria MCKEE” (Geffen) Tradicionalistička singer-songwriter ikona godine. Devet vrhunskih komada nekadašnje predvodnice hvaljenih The Lone Justice, na tragu ženstvenosti Patsy Qine, i tragičnosti Janis Joplin. Rednecks rules 0.K.!

ELVIS COSTELLO „SPIKE” (Warners) Najveća stvaralačka ličnost britanskog novog talasa na još jednoj ploči prepunoj stilova i značenja, izuzetnom delu i dalje gorkog sredovečnog čoveka kqji do sad nije izgubio nijednu bitku sa sobom i svojim trajanjem.

BAD BRAINS „QUICKNESS” (Caroline) Zabovite napirlitane curane The Living Colour. Najbrži, najtvrdi i NAJCRNJI rock sastav na svetu se zove Bad Brains. „Quickness” je njihova enciklopedija moćnih riffova obogaćemh protočnošću funka, srčanošću reggaea i delirijumom garagea. E me 2 , ili tako nekako.

808 DYLAN „OH MERCY” (CBS) Ako je i od Boba, mnogo je. 1989. ćemo pamüti kao godinu u kojoj je stari brbljivac izdao najgora i najbesmisleniju ploču života - „Dylan And The Dead” i svoj najpotresniji album još od „Blood On The Tracks” dana. „Oh Mercy” je naličje duše čoveka koji usamljen stoji na prameu Nojeve barke, šiban večnom Hšom, grozničavo svijajući Bibliju na gradi. Jednostavni, mitski tonovi, blues i, ah, ONAJ glas. Dokaz broj 2 da se spasitelj sezone zove Daniel Lanois. Ploča kojomje Bob BOBU rekao rock.

VARIOUS ARTISTS „THE BRIDGE - TRIBUTE TO NEIL YOUNG” (Caroline) Cela novovekovnih гокега pokušava da ukroti neke od najboljih i najčudnijih Youngovih pesama sa nepredvidim rezultatima.

FIREHOSE „FROMOI1IO” (SST) Spona između američkog post-hardocrea (Minutemen) i britanskog post-punka (Wire). Ujedno povratak svesti u beli rock na velika vrata. Kraljevstvo tri akorda i dva minuta. Vanzema(jski smisao za humor (vidl; „Let The Drummer Have Some” i „’Nuff That Shit George”). Stop.

IZBOR ’B9

14