Ритам

kinja, najbolja komedija u godini komedija, odskočna daska za Toma Henska u najuži krug smehotvoraca. Najzad, i pored prividne naivnosti i ugladenosti to je i jedan od najperverznijih filmova novije produkcije. Osveta Maršelov svim muškarcima sveta! Da je bar vise takvih... (34 poena)

6/7. NADINA (Nadina) Robert Benton, 1987. Uz nešto niže plasiranog Bogdanovića najklasičniji primer pozitivnog dejstva starog Holivuda na moderna filmska strujanja. Kim Bejsinger u prvoj velikoj komičarskoj roli prosto sipa fluide sa ekrana, dok je Džef Bridžiz strpljivo kontroliše. Jednostavan film, mislilo se komplikovanog autora (Übod nožem, Mesta u srcu). Nažalost, Benton je njime do daljeg zacementirao svoju karijeru. (27 poena)

6/7. OSTANi UZ MENE (Stand By Me) Rob Reiner, 1986 Prilično visoko, ali ipak iza biväe

supruge, äto je za Rajnera neosporno poražavajući rezultat. „Ostani uz mene” je film nostalgije, probudenih uspomena iz detinjstva, vremena Atlantik Soula i Bena Kinga, kratkih pantalona i dugačkih limuzina. Ričard Drajfus je nepotrebni Rajnerov alter-ego, a River Feniks i Kori Feldman superiomo dokazuju da na mladima svet ostaje, (27 poena) 8. SASTANAK SA NEPOZNATOM (Blind Date) Blake Edwards, 1987. Jedna od retkih dugogodišnjih konstanti bioskopskog repertoara neospomo je Blejk Edvards. Njegov drugi film iz ove godine „Kakva frka” zamalo je promašio listu, što „Sastanak sa nepoznatom” nije nikako moglo da zadesi. Uostalom, tu je najseksipilniji tandem današnjice Kim Bejsinger/Brus Vilis, a Edvards nikad nije bio mlađi i lucidniji. Najbolji dokaz njegove neuništivosti je to što je ođ „Sastanka” režirao još tri filma! (26 poena)

9. ZALJUBLJENI POROTNIK (Illegally Yours) Peter Bogdanovich, 1988 Povratak „skrubol” komedije na velika vrata. Najbolje plasirani Jugosloven na listi! Rob Lou je potvrdio svoj nemali komediografski potencijal, a Bogdanović se ratosiljao pretenciozràh zahvata sa humanističkih pozicija (Maska). lako je ftnansijski propao, „Zaljubljeni porotnik” je trasirao Bogdanoviću pravi put. Upravo završava nastavak dve decenije stare „Poslednje bioskopske predstave” pod nazivom „Teksasvil”. Dovoljno za deveto mesto. (25 poena)

10. PRINC OTKRTVA AMERIKU (Coming To America) John Landis, 1988. Ponovno ujedinjenje Džona Lendi-

sa i Edi Marfija (pet godina posle „Kola sreée”) urodilo je najboljim filmom za obojicu. Pre svega za Lendisa koji je počeo ozbiljno da krivuda (Špijuni poput nas). „Princ otkriva Ameriku” donekle narušava tezu da svaki film koji u Americi ostvar pre£o _ sto mffiona dolara mora da bude gltfp. Ili možda potvrđuje pravilo? Flm je pored Edi Marfija lansirao i Arsenija Hola u novu emu gumačku zvezdu. (16 poena)

11. KNEZ TAME (Prince Of Darknese) John Carpenter, 1987. Karpenter se posle nekoliko godina lutanja vratio na teren koji najbolje poznaje. Hi kako izgleda „Noć veštica” u eri kompjutera i sidofobije. Donald Plezens sugestivno reinterpretira ulogu iz pomenutog filma, a veliki majstor horora minimumom ekvilibristike a maksimumom koncentracije i senzibilnosti, potvrduje da se horor dešava i u glavama normalnih ljudi (15 poena)

12. TEKSAŠKI GRANIČAR (Extreme Prejudice) Walter Hill, 1987. Jedini vestern na listi, ili modemi vestern ako baš insistiramo na preciznosti. Pet godina posle Pekinpoove smrti Volter Hil pravi omaž njegovom kult ftlmu „Divlja horda”. Nik Nolt i Pauers But igraju prijatelje iz detinjstva rastavljene „surovošću života”. Spaja ih jedino Marija Končita Alonzo. Duel do

islrebljenja. Tipican Milijusov predložak. (14 poena)

13. VOZAČKA DOZVOLA (Licence To Drive) Greg Beeraan, 1988. Najbolji debitantski film godine. Od tankog scenarija Birnen je uspeo da napravi najoriginalniju tinejdžersku komediju videnu u poslednje vreme. Kori Hejm i Kori Feldman još jednom demonstriraju vitalnost najmlade generaeije američkog glumišta, a Bimen u dozvoIjenim granicama barata autoparodijskim elementima žanra. Ime koje treba zapamtiti! (12 poena)

14/15. ZMIJA I DUGA (The Serpent And The Rainbow) Wes Craven, 1988. Začuđujuće nisko plasiran novijezoviti film intelektualca medu horor autorima Vesa Krejvena. U sedamdesetim su njegovi filmovi uzivali reputaeiju besmislenih kasapnica (Poslednja kuća levo, Brda imaju oči) da bi tokora ove decenije, prvenstveno „Stravom u ulici Brestova”, a zatim i „Smrtonosnim blagoslovom” (Deadly Blessing), praktično izbio na sam vrh pretekavši Romera, Koena, Karpentera i De Palmu, (11 poena)

I IZBOR ’B9