Ритам

IZА HORIZONTA Predlog za licencu MATHILDE SANTING BREST AND BROW (Megadisc)

Još jedna izvanredna akeija holandske kraljice tihe eleganeije. Romantika bez patetike - nenametljiva atmosfera jezerskih voda i klupskih Иаvira. Predstavlja trenutke opuštanja u uživanju posla kojim se bavi. Po prvi put, nije u pitanju Mathildino stvaralačko delo, već skup njenom senzibilitetu prilagodenih ljubavnih tema J. Calea, T. Rundgrena, R. Framea, P. Larkina i dr. Rezultat je saradnje sa klavijaturistkinjom Mimi Izumi Kobayashi, koja je i producenL Materijal je izbor sanjihovih klupskih nastupa, kulminiralih u „В-Šo” teatru u Londonu, odakle je i većina snimaka na ploči. Snimanje ostalih kompozicija, kao i miksovanje pomenutih, obavljeno je u londonskim i amsterdamskim studijima.

Podatak o dominaeiji glasa i klavijatura zvud mnogo opskumije negp ta kombinaeija zaista na plod. Trajanje svih pesama u funkdji je tekstova koje Mathilde peva, a Mimi Kobayashi svira u svim granicama japanske inventivnosti - sa osećajem za melodiju i harmoniju, ali pre svega i za vreme, nikad ne dopuštajući svojoj virtuzonosti da pređe okvir kompozieije, što omogućava koncentraciju auditorijuma na njihovu muziku za sve vreme njenog izvodenja. Mathilde je, na svojoj četvrtoj plod, po prvi put, samo pevadca. Rasterećena problematike rasporedivanja svojih kreativnih snaga (instrumenti, aranžmani, produkdja), data jejednu od najlepših ženskih vokalnih partija poslednjih godina, nadgradujud staloženost tamnom senzualnošću.

Bojan Žikić

THE PRIMITIVES - „PURE" (Lazy/RCA)

Čini se da se prošlogodišnja predviđanja (kratko vidih) o mrtvoj trci između Wendy James (Transvision Vamp) i Tracy (Primitives) za naslov nove Blondie za sledeću deceniju defmitivno izjalovljuju, Ne same stoga što je Tracy u meduvreraenu prefarbala kosu erveno, već i zbog toga što najnoviji vinilni proizvodi firmi u kojima ove devojke rade lepo pokazuju da je odrastanje i dokazivanje u svetu pop tonova mnogo mukotrpnije i manje predvidivo nego što bi žreci masovnog ukusa mogli poželeti. 1 dok su T. Vamp previsoko postavljenu metu promašili (mada neki tako ne rnisle) zahvaljujući prozaičnom razlogu - prernalo dobrih pesama, Primitives su jednostavno napravili iskorak u stranu i ovog leta prvo objavili kompilaeiju singlova iz perioda 86-88, tek toliko da zaboravne podsete da nisu čedo nekakvog novog hokus-pokusa diskografskih glavonja, a zatim nam podarili kolekdju novog materijala. „Purpe” nije ovogodišnji „Lovely” (njihov album iz ”88-me), već, radije, razvoj jednostavne formule koja je svoju kulminaciju doživela na toj plod, jednom od briljantnih vrhunaca prošlogodišnje pop produkeije. Prva strana albuma je blaga promena u odnosu na dosadašnje Primitives, mada su u pitanju i dalje tečne melodije, ali ovaj put u aranžmanima koji se jasno naslanjaju na nasleda ’6O-ih i boje ih blagom aromom psihodeličnosti. Ovo je najočitije u „Dizzy Heights”, „Summer Rain” i „Shine” (koju peva gitarista Paul), dok je „Sick Of It” klasični komad „primitivnog” popa za vise nego jednokratnu upotrebu. Poleđina ploče nudi još šest razloga za pocupkujuća zadovoljstva, a „Secrets” je punokrvni naslednik prošlogodišnjeg „Crash” uspeh, sa stihovima čije se značenje bez problema može preneli na muzičku filosofiju Primitivesa: „We got secrets, nothing touches us, we walk in the sun”. Stoga zakoradti u svet „velikih” tinejdierskih tajni, kroz koje vode Primitives, postaje gotovo obaveza za sve koji znaju da je cela mudrost popa izrečena još sa „She loves you, yeah, yeah, yeah” i da grupe poput Primitivaca služe da nas na to neprestano podsećaju, Uzgred, Tracy je na fotografiji koja krasi omot ove ploče odevena kao Madonna ’B5-e. Ma kakva Blondie...

Tomislav Grujić

THE WONDER STUFF - „HUP” (Polydor)

The Wonder Stuff su nove žrtve neispitane, a u pop svetu tako česte bolesti zvane Drugi Album. „Hup” je naslednik prošlogodišnje ploče „Eight Legged Groove Machine” koja im je priskrbila mnoge hvalospeve, ne samo engleske, kritike, ali im izgieda i zamazala od samozadovoljstvom i uljuljkala u slatke snove o slavi, novcu i ostalim nebitnim stvarima koje uz rokenrol posao idu. Red D. Piljka iz recenzije prvog albuma (Ritam br. 3) o izvesnoj prednosti koju su Wonder Stuff imali u odnosu na ostale engleske sastave svoje generaeije, kao poslednji koji su snimili ploču, bile su verovatno u to vreme na mestu, ali se sada ta, ipak „prednost”, pokazuje kao mana utoliko što su W.S. posle gladnih godina u anonimnosti postali pregladni brzog uspeha. Verovatno je kod njih postojao i balast starog, nagomilanog materijala što je zaostao iz vremena prvog albuma, pa je ono što se na „Hup”-u čuje dosta šareno. Pored dobrih, vešto sklopljenih gitarskih

brojeva („Don’t Let Me Down, Gently”, „Radio Ass Kiss”, „Them, Big Oak Trees”, na primer), kakvi su krasili debi, nalazi se i nešto koketiranja sa folkom (uz violine i bendžo) koje u „Golden Green” i „Unfaithful” deluje vrlo providno, a vrhunac nemaštovitosti su dve tupave udaračke pesme („Good Night Thought” i „Room 412”) u kojima Wonder Stuff pokušavaju da iz kolapsa kreativnosti izadu hvatajud „na snagu”, besomudiim gitarisanjem. „Hup” nije toliko loš album da bi svojim tvorcirna ukinuo svaki kredit, ali bojim se da su Wonder Stuff opasno zašli „u erveno”. Pošto sam u slučaju The Primitives već pomenuo Beatlese, a pominjao ih je i pomenuti D. Piljak, red je da to ponovo udnim. Dakle, Wonder Stuff su svojevremeno možda i napravili Jedan od najkompletnijih pop LP-a još od „A Hard Day’s Night” ali će im trebati još dosta vremena da to i ponove. Tomislav Grujić

27