Ритам

„ETA ZMAJA” gde kombinuju interesantno viđenje funkcionisanja grupe „ESPer-ljudr sa svežim pogledom na prvi kontak, dokazujući da ni jedna tema u pravim rukama nije „izlizotina”. Lidjja Beatović ovde zastupa žene-autore i. kao većina njih kod nas dolazi sa primoija. Njen „Konačni krug” je pravi-pravcati cyberpunk, žestok i punokrvan koliko može biti zli i kao dokaz da se taj pod-žanr skoro ispraznio. Jakšić se predstavlja pričom „Kraljevi Septembre” je priča- atmosfere protkana finim emocijama i prošarana skoro nadrealnim slikama koje savrseno proizilaze iz logike interakcije likova i sveta na kome se nalaze. Pošto Boban kaže da je zadovoljan ako čitalac kao izuzetne izdvoji trećinu priéa, bićete potpuno u pravu ako izdvojite neke potpuno druge ... ali zagrabite iz TAMNOG VILAJETA ... jer znate onu „ko ne uzme, kajaće se”! (Istina, kajaće se i oni ito uzmu ali zato što nisu uzeli vise, a bogme biće i za to prilike, jer kad Boban Knezević izvodi svoja izdavačka samo-übijanja on to čini na visokoj nozi pa najavljuje TAMNI VIJALET kao serüu antologija!) MAGOVI I MAĐIONIČARI Uengleskom jeziku reč magija se piše na dva naéina. plagie” se odnosi na mađioničarstvo, iluzionizam i trikovea la David Copperfield. „Magick” se odnosi na pravu - ili „pravu”, kako hoćete - magiku, pvenstveno, bliskoistoene evropske tradicije, znate već, „Zlatna Zora” Allster Crowley, 0.T.0, êak i don Don Huan (izuzev ako ne zastupate stav da Kastaneda piše odlične romane!). E sad, analogija na kojoj se insistira je da pisci glavnog toka kad pišu fantastiku onda je to magick, dok su oni sa područja FiSF apriori obični mađioničari! Strani autori FiSF su odavno dokazali da znaju rečima da bace žešče vradžbine - čak i kad magiju u svojim delima ne shvataju previše ozbiljno i lepo pišu „magic”. Zašto sve ovo mešam ovde? Ne mešam niti volim „posesivnost” koju pokazuju izvesni teoretičari-istoričari SF-a. Jedino bih voleo da oni koji su navučeni na SF (naročito oni ovisni o ZNAN-FANU) oprobaju Pavića, Fillpa Davida, Albaharija „Kremansku ružu” (Stakes, Bad), „Famu o biciklistima” pa i Kiša, Borhesa naravno, itd. A one kojima je magija ovih autora poznata nek isključe neverovanje i sumnjiéavost, nek se suzdrže ako na tren osete „odbacivanje stranog tkiva” i nek zarone u SF - bilo koji almanah MONOLIT (opet izdanje B. Kneževića!) je odlična podmornica! i biée bogato nagradeni. A sad predimo na dva pisca koji više-manje uspešno sede na obe stolice pokazujuéi da se te stolice ionako polako spajaju.

MAGIJA ZLATNE KNJIGE I DRUGIH ČUDA Mada je ne jedan domaéi autor dokazao da zna da operiše sa „magick” samo jedan naprosto zrači njom. I naravno bas on je prvi nas autor koji je poéeo objavljivati redovno na američkom tržištu, osam priča a ugovori su i roman i zbirka za „Andromeda Press”. Ne, Dragan Filipović ne piše naučnu fantastiku. Kako kaie sam Filipovié - od sada, Fipa - je pišući rane priée osećao strašnu sputanost, pod dogmom, da je zapadni SF krajnja granica iza koje-se nema šta traziti. I onda je nešto puklo i desila se predivna poetska priéa, „Biciklista”, (ALËF 7) o dečaku koji vozeći možda poslednji bicikl na svetu podseéa Ijude kako je bilo živeti zajedno. Tako se rodio ciklus priéa koji su drugi nazvali „Kosovskim”. Njemu pripada i „Kad zlo spava?” gde Fipa dohvata YU-SF izlizotinu o balkancu i leteéem tanjiru, samo što je ovde balakanac poslednji Goranac na Kosovu i to izopšten iz sredine a „stranac” istina ima moći i jeste došao da uništi Zemlju аГ je ipak običan ćata ... a daIje ćete morati potražiti u TAMNOM VILAJETU. Mene je možda najviše oborila njegova „Bežim u noć” (ALEF 12) gde se ispostavlja da je razlog za početnu vrtoglavu seriju izvrsnih vizija-krokija sadašnjeg Beograda koji тецја svoje lice kako se menja i Junak” u stvari suludi dvoboj modernih magova debelo umočenih u Kastanedu i magick - a dal’ su ti magovi ozbiljno ~napunjeni” kao dobro zezanje medu onima koji „znaju o éemu je štos” pomoću skrivenih signala u tekstu, il’ su bogohuina sprdnja sa ozbiljnim stvarima - e o tome Fipa neée ni pisnuti. T najzad na ZLATNU KNJIGU. Prvo recimo da je to, zahvaljujući prijateljstvu i pravoj empatiji sa Igorom Kordejom (koji nema nikakvih jugo-balakanskih kompleksa) sigurno najbolje likovno opremljena

SF knjiga kod nas - Igorovi crteži su više od ilustracÿa i šteta sto su pomalo nasumiéno razbacani po knjizi. Fipa kaže da je to jedna „nesvrstana knjiga” uz smeh, i „Ulazeéi u ovaj projekat odbacio sam zakone SF žanra ili bilo kog drugog. Imao sam jednostavno, priéu koja najbolje funkcioniše smeštenu u ovu naäu, svakodnevnu fantastiku. To je svojevrsni balans izmedu neke éiste fantastike, SF-literature i „glavnog toka”. Ni jednog momenta ne pada u neku évrstu kategoriju ili fljoku!” I mo ra se dodati da odavno nije bilo tako „razbarušeno-organizovane” i, od a do s, kreativnom energijom nabijene knjige. Najlepše je što se može éitati na onoliko nivoa koliko želite. Recimo kao: a - éista, otkaéena, povremeno briljantna sprdaéina sa doziranim satiričnim žaokama. b. -To je i oblik fantastike izuzetno populären USA - na filmu posebno - savremeno doba kombinovano sa „starom” magijom, posebno u formi pojavljivanja lokalnih običaja i/ili opštih legendamih i mitskih likova i pojava, vrtoglavo ali ipak jasno ispriéano, i sve to još ne shvaćeno previse ozbiljno (bar ne na prvi pogled) i što duhovitije sa „pitoresknim” likovima, prštećim dijalozima, neoéekivanim „otkaéeno logiénim” hibridima - Muse Kesedžija plus Heavy Metal! i, naravno, povremenim štosom, štosa radi. c. - Reakcija relativno mladog éoveka na socijalnu i duhovnu klimu koja ga okružuje kome su se upravo otvorila „vrata liénog kreativnog otkrovenja” i sad je poput pretis lonca - sišti od potrebe do što pre ispriéa što vise i to se u Filipovićevom delu oseéa. (Pvri roman „Oresku” su mu 1978. objavile Deéje Novine, u pripremi je drugi, „Dobro jutro, Kristina” koji se intenzivno prevodi i za ameriékog izdavaéa a još dva (!) éekaju na red). d. e. f. - e to ćete morati, zajedno sa ZLATNOM KNJIGOM da potražite skupa sa opiéenim Markom Kraljeviéam, Tarabiéima i ostalom bulumentom. Dodajmo da je ovoliko reči posvećeno Draganu Filipoviéu i njegovoj „Zlatnoj knjizi” ( a na éitaocima je da dokažu da to nije još jedan samoubilaéko-izdavaéki potez Bobana Kneževića) ne samo zbog dometa veé i u nadi da će i drugi autori za koje imam utisak da su na ivici eksploziji sliéne Fipinoj, moéi to da realizuju, nesputavani aktuelnom besmislenom p.... MAGIJA (?) ATLANTIDE Borisav Pekić je prvenstveno „Zlatnim runom” odavno dokazao da poznaje „magick”. Takode se s pravom postavlja kao svetski pisac i zahteva da mu delo u tom kontekstu posmatramo. Pekić zna šta se u svetskoj literaturi dešava. Kao što uz najnovija pomeranja SF, tzv. post-moderna, gde eksperimentalni trendovi ustupaju pred utvrdenim umetnickim humanim vrednostima, konaéno plovi ka glavnim tokovima

59