Ритам

Ш čudnog naziva Kapuskasingu, u kanadskoj državi Ontario, 16. avgusta 1954. U Kaliforniji je pokušao da studira fiziku, ali je njegov interes za film već tada bio toliko jak, da napušta studije pred diplomom i počinje da zarađuje kao vozač kamiona, ne bi li skupio pare za svoj kratkometražni prvenac. Oduševljen tim filmčićem, Rodžer Korman (u to vreme šef New World Picturesa) odmah je angažovao Kamerona za scenografa jednog od kultnih New World filmova „Bitka medu zvezdama” (Battle Beyond The Stars, 1980, režija: Jimmy T. Murakami). On je tako sjajno obavio posao, da ga je Korman odmah postavio za direktora fotografije na specijalnim efektima u istom filmu. Isti, dvostruki posao obavio je i na filmu „Galaksija terora” (Galaxy Of Terror, 1981, režija: B. D. Clark), i nametnuo se kao vodeći stručnjak za specijalne efekte u Holivudu. Majstor horora i SF-a Džon Karpenter uveo ga je u vode A-produkcije postavljajući ga za supervizora specijalnih efekata na „Bekstvu iz Njujorka” (Escape From New York, 1981). Iste godine počinju i misterije vezane za njegov rediteljski debi. Radilo se filmu „Pirana 2” (Piranha II: The Spawning, 1982), snimljenom u Italiji. Na špici stoji Kameronovo ime, mada je on u nekim kasnijim (znatno kasnijim) intervjuima tvrdio da je radio samo kao reditelj druge ekipe, da bi, pošto je italijanski reditelj bio najuren, postavljen za glavnog ali tek po okončanju snimanja. Bliža istini je verovatno teorija po kojoj je Kameron tu izjavu dao iz reklamnih razloga, da ne bi okrnjio izuzetan kriličarski prijem „Terminatora”. Bilo kako bilo, „Pirana 2” iako bez stvarnih dodirnih tačaka sa Danteovim izvornikom, predstavlja pravi mali biser lou-badžet horora, iz koga je ako ništa drugo Kameron preuzeo svog budućeg stalnog glumca-epizodistu Lansa Henriksena. Poznati američki kritičar Leonard Maltin je pre par godina u svom „TV guideu” napisao da je „morao zaista biti vidovit onaj ko je u „Pirani 2” prepoznao i trunku talenta budućeg autora „Terminatora”. Bez namere da apostrofira svoje nadnaravne modi, potpisnik ovog teksta podseća da

je u „Studentu” stavio ovaj film na šesto mesto liste najboljih filmova prikazanih kod nas 1985. „Terminator je nastao 1984, i bez ikakve sumnje potpisao ga je Kameron: i režiju i scenario. Pare je skupila njegova tek venčana supruga Gejl En Hard, koju je upoznao na snimanju „Bitke medu zvezdama”, kada su i razradili sinopsise za „Terminatora”. Realizovan u okviru sve značajnije kompanije Hemdale za neverovatnih 6,4 miliona dolara, film je ostvario gotovo desetostruku zaradu i nametnuo se uz Karpenterovu „Noć veštica”, kao jedan od najrentabilnijih poteza u istoriji filmovanja. Tech-noir ugodjaj koji je sa sobom nosio „Terminator” obeležiće kasnije čitav niz filmova, sve jedan značajniji od drugog. Pomenimo samo „Robokopa” Pola Verhovena, „Hiden” Džeka Šoldera, najzad „Predatora” i „Umri muški” Džona MekTirnena, „Crni mesec” Harli Koklisa, i dobićemo ultimativni izbor druge polovine osamdesetih. U svom sledećem projektu bračni par Hard/Kameron ponovo se odlučio za nastavak popularnog horora. To odredjenje je jasno, kao i u slučaju „Pirane” samo nominalno. „Ejliens” (Aliens, 1986) uistinu nema puno veze sa „Osmim putnikom” Ridlija Skota, koji je bio hiperdizajniran i ultraestetizovan. Thko padaju u vodu i poredjenja koja su često išla na štetu Skotovog filma. U osnovi „Ejliensa”, kao uostalom i svih Kameronovih filmova, bila je ljubavna priča u čijerh je središtu dominantan ženski karakter, čiji je fantastički potencijal bez obzira na snažan drama-

turški podsticaj predstavljao tek ikonografski milje. Zanimljivo je da, iako najavljeni ni „Pirana 3”, ni ~Ejliens 3”, pa čak ni željno iščekivani „Terminator 2” nisu nikad realizovani. Posle Kamerona valjda se nije imalo šta red. Najzad, tri godine posle „Ejliensa”, posle višegodišnjih priprema i dogovornog raskida braka (Kameron je izmedju „Terminatora” i „Ejliensa” potpisao scenario za „Rambo: First Blood II” Džordža Pan Kosmatosa), Kameron i Gejl En Hard su realizovali jedan od najspektakularnijih i najskupljih filmova svih vremena, koji je začet u Kameronovoj glavi još dalekih gimnazijskih dana. To donekle i objašnjava za trenutno vladajući senzibilitet pomalo prehumanistički koncept, koji je inaiSao na žestoke otpore u medijima. No, kako je sudbina genijalnih dela da u svoje vreme ostanu neshvaćena, možemo očekivati da će „Bezdan” revalorizovati tek decenija koja je pred nama. Sredjen privatni život (njegova nova izabranica Ketrin Bajglou je u vreme snimanja „Bezdana” režirala u dalekom Njujorku svoj „Blue Steel”, pa je izmedju njih postojala svakodnevna telefonska direktna linija crvenih telefona, nešto poput Regana/Buša i Gorbačova), definitivno ustoličenje u visoku A-produkciju, najzad stalni „rolling stock company” po uzoru na Džona Forda, garancija su da će Džejms Kameron obeležiti devedesete a ako celuloid ne ustupi mesto nekoj novoj izmišljotini, možda i 21. vek.

Dragan Jeličič

JAMES CAMERON

RITAM 50