Ритам

LES THUGS

7. 2.1990., KSET, Zagreb

Prenositi verno atmosfera dobrog koncerta ponekad je simpatidno pretežak zadatak za nekog ko se lek priučio pisanju o ovim stvarima (ovo je izgovor). Slike koje dolaze puntate sa zadovoljstvom da odlaze tamo gde su bile i ranije dim ih ponevo proosećate, i sve se završi osamnaestim urednikovim netvinim slomom kad izgovorite najčuveniju od svih novinarskih laži - „tekst je napisan, ali još nije otkucan”. Situacija postaje joä napetija kad spoznate vlastitu nemoć da ralludite ono äto se zbivalo oko koncerta od samog muzidkog zbivanja. Bolje je tako, uostalom. Les Thugs dolaze iz srea Velike francuske pustinje (odakle? Svaka zemlja ima svoju pustinju), odnosno iz Anžea, i nikad nisu doživeli da budu omiljeni kod svoje publike (äto kasnije potkrepljuju informiäudi nas da su najbolje prošli svirajući publici gradava Sietl, San Francisko i Zapadni Berlin). Kao da je njihova posvemaänja izolovanost akumulator svemogudnosti, uspeli su da se izdignu od 1984. do danas u jednu od onih novih modernih rokenroi grupacija koje sa etiketom Sub Pop (vidi: Ritam 14) obilaze svet kao zvuk devedesetih. Ne znam za to. Ali oni koji su bili u KSET-u te večeri znaju da ih je uhvatio jedan od onih bendova koji sve problème pevanja i sviranja razreäava sreem, übacujudi ga u procep između frenetične ritmidke podloge i melodičnih linija pesama. Bez obzira na uzlete i padove, dobra stara (svaäta) äkola Buzcocksa (odnosno ukrätanja The Beatlesa i Sex Pistolsa) opet ima viäe nego uspeäne ispisnike, koji na putu do savräenstva od sebe mogu da odekuju joä samo par zapaljivijih refrena i racionalniju upotrebu pozadinskih vokala (oni čine poseban sloj njihovih pesama; uzlazedi ili nizlazeći glas koji pesmama dajedodatnu prostomost). se za sat i po pretvaraju u jedan od onih zavodljivih bendova koje progutate u dahu (onoliko koliko vam ga ostave promene tempa) izraslih tolalno na tradiciji dobre Buzzcocks pesme. Ustvari moguće je da na sastavima ovog tipa pomato pada teza naâeg N. Ćulibrka (recenzija Rollingstones - „Steel Wheels”, Ritam 9) da stari Zakon žanra viäe ne važi - Buzzcocks su rodonačelnici žanra koji je izgleda dao veiiki broj sastava u osamdesetim, i sve odreda se prema grupi-matici odnose kao prema onoj koja je uspostavila obrazac äto se siedi bez mnogo proâirivanja. Les Thugs to rade sa mnogo francuske samozanesenosti, âarma, ležemosti i topline - pravi dobar mali bend za one koji od rokenrola ne traže niäta viäe od primarnih (i suätinskih) zadovoljstva. Ne znam samo kako Francuzima uspeva da uvek izgledaju kao da se bolje zabavljaju od nas.

Dragati Atnbrozič

THE DROOGS

Beograd, KLUB FLU 15. Il 1990.

Za nastup sastava Droogs (San Francisko) se sa pravom mode redi da se dogodio, ц prostog raztoga äto se bendovi njihovog kalibra-značajni, a za ovdaänju publiku 99,9% nepoznati-pojavljuju u ovim krajevima galaksije sa istom period noädu kao i Halejeva komela. Droogs su Ijudi koji imaju reputaciju pratedeg benda Iggy Pepa, iskustvo dugo deceniju i neäto ali ì zadudujude mali broj studijskih produkata; samim tim, suviäno je redi da je koncert bio sjajno odsviran, jer se suprotno u njihovom sludaju teäko može dogoditi, no ne moie se pobedi od utiska da su momei ovom dogadaju pristupili kao samo jednoj tezgi na liniji Truli Zapad Solun. Tokom celog nastupa su odavali utisak Ijudi koji jedva dekaju da pobacaju instrumente i krenu dalje. Posle obedavajudeg piodetka „Call Off Your Dogs” (pogledati ’Louie Louie’ poglavlje istorije), rapidno opadanje ritma, sa samo nekoliko „budenja”, je bilo nezaustavljivo; gubljenje u bespotrebnim gitarskim solažama, sa uspavljujudim efektom je kulminiralo desetominutnom verzijom „Strangers In The Rain”. Opäti utisak nisu popravila ni detiri bisa —poslednji je odsviran (posle kradeg pogadanja sa publikom i ijudima zaduženim za ozvudenje) u obliku muzidke milostinje, i poäto su iscrpeli sve stvari sa spiska (u koji su bila ukljudena i ta detiri vajna bisa), Droogs su iädezli sa scene, navodedi na zakljuda'k da je ovaj koncert trebalo odslušati zatvorenih odiju. Šteta, jer Droogs su jedni od onih bendova koji vuku liniju direktno od Sonics-a, odražavajudi bunt prljavih ulica ameridkog zaleda. Uz Del Fuegos, Brodcasters, Tailgators, i delimidno Naked Prey i Jet Black Berries, oni pružaju nešto dvršdu verziju R’N’Ra šezdesetih, u kome se naiaze koreni cele nove ameridke scene. lako reakeija ovdašnjeg auditorijuma obidno nije nikakav dokaz, kakavlakav podatak je da su najviäe ovacija dobili cover verzija „Waiting For The Man" (V. Underground) i pojavljivanje na sceni raznih osoba koje su deo lokalnog folklore. Fino, ali od koncerta Droogs se da odekivati mnogo, mnogo viäe nego äto su litre prolivenog znoja i napad klaustrofobìje.

Јапја Bobić

ELEVENTH DREAM DAY

19.3.1990., KSET, Zagreb

Recimo da je vrlo interesantno predi 390 km zbog jedne pesme sa „Time will show the wiser” kompilacije. I recimo da je isto toliko zanimljivo ustanoviti posle koncerta da se put isplatio, a da je utisak koji je grupa ostavila na vas jednak rezultat 0:0. 11 Dream Day nisu zabrinjavajude dobri (kao Sto se dini na prvo sluSanje), ni razodaravajude loSi. Tokom celog nastupa su grdevito pokuSavali da se odluče kako de zvudati, kao Sto su se na vederi pre koncerta 45 minuta dogovarali Sta de jesti. Ova dikaSka gomilica je odilo rastrzana izmedu r'n’b-a i „novog ameridkog popa"; na trenutke viSe nego opipljivo podsedaju na Sidewinders, predstavnike drugog pravca, s tim Sto zvude za nekolìko nijansì energidnije i neorganizovanije. Uprkos tehnidki dobro odsviranih 60 (i neSto) minuta, utisak panidne improvizacije se namelao sam po sebi, kao i dinjenica da je linija koja je od njih mogia nadiniti bend na koji se može ozbiljno radunati izgubljena u pretencioznora traženju idealnog zvuka, Sto se sve zajedno pretvorilo u tapkanje u mraku. Ugodna retardiranost kojom zradi svaka odsvirana nota, zamaSna nota zbunjenosti i ugovor sa velikom kudom (Atlantic), Sta li de se iz loga izroditi? Rizzov vokal je ameridki stereotipan, i uklopljen u pomalo siromaSnu muzidku podlogu dinì ih suviše britanizovanim da bi mogli biti r’n’b (dak 1 pop verzija). Ukoliko bi izaSli iz okvira sopstvene konfuzije, Države bi bile bogatijeza joSjedan bend tipa Red River. Ovako, time will show the wiser

Janja Bobić

90