Ритам

INTO THE GROOVE

piše:

Gordan Paunović

UNDERGROUND GOES OVERGROUND U prvih nekoliko meseci qve godine do kulminacije je doveden procès kojije obeležio 1989. godinu. U pitaqju je procès napuštanja underground statusa house žanra i čitave, pripadajuće mu plesne kulture, te njihovog uklapanja u okvire mainstream tj. overground produkcije. Sada, kada je sve to na samom izmaku, možemo reći da ni najveći pesmisti nisu očekivali toliko ргоblema око čitave operacije. Ne toliko zbog eventualne neprilagodljivosti house scene u medunarodni korporacijski sistem diskografske industrije veé zbog visoke cene kojom je cela operacija plaćena. Zahvaljujuéi njoj, u ovom trenutku se, po prvi put od njegovog konstituisanja 1986-1987., ne može govoriti o jasnoj budučnosti žanra.

Procès prevodenja house muzike i plesne kulture u vode mainstreama izveden je uz pomoć neameričkih izvođača, iako je žanr stvorene na sevemoameričkom kontinentu, u klubovima Chicaga, Detroita i New Jersey. Ova priča vam je sigumo poznata iz dana punka gde se za datum njegove smrti simbolično uzima dan kada su The Clah potpisali za CBS, a ne kada su, recimo, The Ramones ili Richard Hell And The Vpidoids potpisali za svoje, takode Major Label kompanije, Ovaj put, operaciju su izveli izođači poput Soul II Soul i Neneh Cherry da bi je, pogotkom u sopstvenu mrežu, nespretno potvrdili ad-hoc projekti tipa Technotronic ili Black Box koji svakako imaju stav bliži vremenu disco euforije nego ovom vremenu. U celoj priči u drugom planu su ostali oni koji su svojim dugotrajnim pionirskim radom stvorili čitav žanr - Frankie Knuckles, Marshall Jefferson, Farley „Jackmastery Funk, Sieve „Silk” Hurley, Sterling Void, Joe Smooth. Za sve njih Toop 40 je ostao samo san, da ne pominjerao prva mesta na listi evropskih zemalja koje su neotesani Technotronic ili Black Box lako osvojili. Jasan pokazatelj krize house žanra je i prava poplava cover verzija. Pored krajnjeg opreza sa kojim treba prihvatiti legitimnost postojanja termina „cover” unutar žanra čiji je osnovni apostulat sampling (vidi prošli Ritam, rubrike Tuce inča) uoiljiva je preovladavajuća neinspirativnost većine ovih pesama. Čak i u slučajevima gde je situacija na izgled u redu, cover verzija predstavlja evidentan korak unazad u odnosu na prethodna ostvarenja izvođača. Tipičan primer ovakvog, samorazumevajućeg pristupa su, recimo, Inner City („Watcha Gonna Do With My Loving” obrada pesme Stephanie Mills), Paul Simpson („Walk Away From Love” - original David Ruffina) ili D-Mob (obrada standada O’Jaysa „Put Your Hande Together”). Naravno, priča za sebe je Adevin „Respect” koji predstavlja jedan od najvećih house singlova, i to zahvaljujun dubinskoj rekonslrukciji Redding/Franklin originala koju je izveo producent Paul Simpson. Na drugoj strani su evidentni promašaji, poput „Was That All It Was” Kym Mazelle (original Jean Came). „Nowhere To Run” Vicky Martin

„I Second That Emotion” Alyson Williams (original Smokey Robinson And the Miracles), „Runaway” Dee Dee Wilde (original Loleatta Holloway), „Children Of The Revolution” Baby Ford (original T-Rex)... 0 posledicama ove nezaustavljive entropije u house svetu i njenom uticaju na pop okoliš - u sledećem broju... GROOVE PRO 3 - SNAP - „The Power” (12”, Arista). Na granici hip/hopa i housea, a istovremeno ne pripadajuéi graniênom hip-house usmerenju, „The Power” je jedini ortodoksno plesni singl koji je u sebi apsorbovao duh vremena rušenja žanrovskih zidova. D-MOB featuring CATHY DENNIS - „Tbet’s The Way Of The World” (12” ffrr). U poplavi one-hit wonder pesama sa mlečnim rokom trajanja, novi singl D-Mob-a pleni svojom kompozitorskom utemeljenošću i suptilnom pop formom. Izvanredan Def Mix remix Davida Moralesa. - HAPPY MONDAYS - „You’re Gonna Step On Me Again” (12”, Factory). Još jedan korak u osvajanju drugačijih plesnih podijuma odličnog mančesterskog sastava. Snimljena za potrebe jubileja Elektre, ova verzija hi ta južnoafričkog pevača John Congasa dostiže vrhunac u tour-de-force reraixu Paula Oakenfielda. GROOVE CONTRA 1 - BABY FORD - „Beach Bump” (12”, Rhythm King). Umebesni Hi N-R-G je poslednje što bi mogli očekivati od Baby Forda, Drugim rečima, retrogradno i preko granica dekadendije. Slične problème ima i LP „0-0-0 The World Of Baby Ford” koji uprkos povremenim bijesciraa („Let’s Talk It Over”, „Milky Très”) ipak predstavlja korak unazad.

16