Ритам

QUNOSAUR JR., svakako Jedno od najvećih imena novog rocka nastavljaju da žive životorn tipičnim za “Dinastiju" - trenutno se ne zna ko Je, sern J. Mascisa, clan postave pošto su Don Fleming i The Rummager napustili sastav da bi osnovali svoj - The Gumball. Mascis je izjavio da će najavljeni album završiti uz pomoć ranijeg bubnjara Murpha 1 da je razlaz potpuno prirodan jer su 1 on 1 Fleming Imali puno* svojih pesama koje nisu zvučale kao da su iz istog benda. Mascis se u medjuvremenu pridružio grupi Nirvana koja snima za vrlo trendi nezavisnu etiketu Sub Pop tako da i ovim dinosaurima močda preti izumiranje. NHOHIPIJEVSKI REVIZIONIZAM ne poznaje granice. Dok čekamo poplavu zvonсага na nasim ulicama stiže vest da će se na rock kartu vratiti i ostrvo Vajt - evropski odgovor Vudstoku s kraja šezdesetih. Stanovnik pomenutog ostrva, Mark King iz Level 42, koji se tamo sklonio zbog poreskih olakšica lično se angažovao kod lokainih vlasti oko skidanja zabrane za odrzavanje takvih priredbi. Uspeo Je ! sada se samo čeka sledeće leto. Zvezda poslednjeg festivals, Jimi Hendrix neće nastupitl iz opravdanih razloga. ČISTO KAO ROCK’N’ROLL

iflHjfctew edan EP sa 5 pesama preti da postane esencijalno domaće rock’n’roll izdanje ove godine. Čisto kao suza naziv Je extended playa zagrebačke postave Studeni Studeni, koj se pojavljuje kao poslednje u nizu vinilnih avantura sa elikclom ..Search & Enjoy". Radi se o privatnom izdavaču (Aleksandar Dragaš, novinar ove novine, između ostalog) čije delovanjepredstavlja najeksplozivniji domaći nezavisni izdavački poduhvat od počelka godine. Studeni Studeni su bend koji je već duže vreme pretio da će postati velika sila u okvirima klupskog rock’n’roll podzemlja (van Zagreba svakako su ostali u sećanju upravo neverovatno dobri nastupi ove grupe 1989. na Akademiji u okviru fmala rok-lige Palilulske olimpijade kulture, ill repriza istog na tom mestu marta ove godine). Muzički posmatrano mesto Sludenih u ovom okrutnomsvetujemeslo nasigumoj, blago konzervativnoj liniji kontinentalnih sastava zaraženih virusom nenihilističkog američkog punka, koji polako progovara jezikom Rhythm & Bluesa. Tolika količina raladićki srčanog rock’n’rolla bez poze i suvišne ideologije, praćena rečima na naSem jeziku deluje, inače, kao potpuno nadrealan dogadaj u zemlji koja je izgubila skoro svaki osećaj za muziku prožetu 99% adrenalinom. Teškojereći zbog čega seusredini kakvajezagrebačka lako često propušlala mogućnost da se od nečeg zaista samo svog stvori mitologija jednog mesla, zašto se rock'n’roll milje tako često iscrpljivao u samozadovojstvu što je drugačiji od gradanskog, bez želje da gradi sebe samog (idući pritom često i protiv sebe). Studeni Studeni i, još više, proboj celejedne nove gradske scene u formiranju (iza se već čuju Revolver, Georg Samsa, Sve po spisku itd.), morali bi predstavljati novo samopoštovanje za zagrebačku rock scenu, njenu dugo lra?enu BUKU.

ALAN VEGA NEMA GDE DA BEGA

Kada se, potkraj 88. pokazalo da o ponovnom zajedničkom radu Martina Reva i Alana Vege imaju osnova, od poslednjeg njihovog zajednidkog poduhvata pod firmom Suicide prošlo je devet, a od zadnjeg Veginog solo albuma tri godine. Danas, kada je u prodavnicama širom sveta (ne znači i u naSim) novi album Alana Vega, nazvan Deuce Avenue, još su vrlo živa sećanja na rezultat prožlogodišnjeg ujedinjenja Suicide—plodu Way Of Life (vidi Ritam 3). I pored toga, niko ne zna kakvi su pravi planovi dva ekscentrika iz sevemoameričke provineije, šta im je trajno opredeljenje, a šta prolazna epizoda. Novom solo pločom Alam Vega pokazuje da ni za milimetar ne namerava da odstupi od dosadažnjeg zanatskog opredeljenja mašine, pa opet mažine, kao osnovni vid komunikaedije sa auditorijumom. O tome kako njegovi sintetički zvuci imaju težinu i značaj svakog „viđenijeg" načina muzičkog izražavanja, od punka do soula, bez obzira kojim redom išli, već su prosute tolike reči, koje bi mogle formirati knjigu manjeg formata, ali ostaje 6injenica da zašto je to tako, jeste zagonetka za sve koji su se fenomenom Vega bavili primera radi, ljudi čak vrlo neskloni elektronskom zvuku, kad u njegovim pesmama čuju „kiloizfuzirane gitare”, ne mogu a da ne priznaju da se lakav zvuk savršeno poklapa sa, recimo, ritam mašinom ispod. U tom smislu, ploda Deuce Avenue je novo iznenadenje—Vega pokazuje da prali i pomake u samoj elektronskoj muzici: savladao je sve obrasce onoga što zovu electrobody i neš beat, prilagodivši ih svom videnju muzike, što se pokazalo kao idealna podloga za sve ono, žto mu se u tekstualnoj sferi, manta po glavi. Naravno, to ne zvuči ni kao Front 242, ni kao Nilzer Ebb, ali bogme ni baJ kao Suicide. To je istovremeno bogato i opskumo, a to može samo Alan Vega! B.Ž.

FRONT ROCK,

, nezavisni izdavač iz Maribora koji je do sad objavio pet singlova, jedan maksi singl, jedan mini LP i jedan pravi long play, upušta se u potragu za novim grupama - bez obzira odakle dolaze i što sviraju. Naravno da se čuđa ne očekuju, ali ako imate neki svoj demo-snimak, za koji mislite da bi lepo stajao na vinulu, preporučujemo vam da na njihovu adresu (62000 Maribor, pp 48) to što imate smesta pošaljete. Ako ništa drugo, možete biti sigurni da će čovek po imenu Dušan Hedl to preslušati.

NAJAVE KONCERATA:

DAS DAMEN, 17.9, Zagreb, Galerija SC SONIC YOUTH, 22.9., Ljubljana, Križanke BORED, 25.9., Ljubljana, KJub K 4 THE MISSION, 22.9., Ljubljana, Hala Tivoli 23.9., Zagreb, Dom sportova 24.9., Beograd, još neutvrđen prostor RAMONES, 28.9., Ljubljana, Hala Tivoli 29.9., Zagreb, Dom sportova

16