Ритам

doprinose muzici osamdesetih, i za mnoge ljude - jedino emocionalno. utočište u njoj. Koncert Grant Harta i Nova Mob (njegovog novog sastava) održan na Akademiji, u Beogradu, bioje jedna od onih dogodovština kojespadaju u vrhunske doživljaje neke generacije, pa ipak s naličja posmatrano, ne beše nimalo tako, skoro do samog kraja. O paklu koji su svi Ijuđi zaduženi za organizaciju prošli pisaće se knjiga (nesretni promoter Ante Cikara na kraju nije ni video nastup pošto je sa kombijem kojim je dovožena oprema iz Bara ostao zaglavljen u Čačku, a mi ostaii smo proveli uzbudljivo veće tragajuči svuda po gradu za instrumentima koji se mogu iznajmiti), a o HQsker Dii i Grant Hartovom novom bendu imate priliku da čitale u ovom i narednom Ritmu, jednu priču naslalu na osnovu dvodnevnog pračenje ovog čoveka iz minuta u minut /i to od strane više ljudi/. Priča je, inače, imala početak koji je nagoveStavao apsurdnost kasnijih zbivanja, jer je prva Grantova rečenica izgovorena u momentu kad smo našli jedni druge na barskoj železničkoj stanici bila: KAK POŽIVAJETE? Da, u Mineapolisu, središtu sevemih vlažnib prerija S.A.D., Hart je učio ruski i konačno je ulučio trenutak da svoje znanje izdvojenih fraza efektno upotrebi, na trenutno zabezeknuće važih izveštača, pa i članova svog benda, Ni razgovor koji je sledio nije oskudevao sličnim obrtima. Ali kakvo je to mesto, taj Mineapolis odakle su došla i takva čuda kao što je Prince, crni patuljak koji spaja Hendrixa i sexy-soul ponašajući se kao da je David Bowie svog vremena, te punkeri koji ne sviraju ništa dovoljno dobro osim hard-rocka, ne pokušavajući ni to previše prilježno, pa im opel sve ide od ruke /The Replacements/? - Mineapolis je uvek imao dobru muziku, a krajem sedamdesetih je nastupila erupcija. Prince je stvarno kasnije skrenuo pažnju na to mesto, ali se posle zatvorio u svoj svet. U to vreme je postojao jedan izvrstan klub - First Avenue i još parsasvim pristojnih. Jedna odsala u First Avenue, takozvani Seventh Street Exit, bila je naša baza (Hart će posle izjaviti da je beogradska Akademija skoro identična sa tim prostorom - prim, autora). Nema mnogo noćnog života, ali ga je ipak više nego u susednom St. Polu, koji je krajnje konzervativan, i u kome skoro uopšte nema klubova. - Inače u St. Polu, gdesam rođen,živi mnogo Srba i Hrvata. Ti ljudi imaju srpskohrvatska prezimena, ali niti znaju niti išta misle o tim manjim razlikama koje postoje. Zalazio sam i u Hrvatski dom i u Srpski dom... moja prababa je poreklom iz Hrvatske. Imam prijatelje sa takvim poreklom, ali oni sebe uvek nazivaju Amerikancima... Ustvari jedino što znam o Jugoslaviji je da je to jedan od najšumovitijih delova Evrope (ovo je, naravno, notorna laž, požto sen kasnijem razgovoru ispostavilo da je Hart natprosečno obrazovan Amerikanac, utoliko što se zabavljao čitajući istorijske rasprave o sarajevskom atentata i ličnosti Gavrila Principa, ili kakoon reče - ''Mladi Bosanci", dobro imeza grupu,zar ne? - Ne, Grante! - prira.autora). - Pišem pesme od svoje sedme godine, tako da bih u naslupu pretencioznosti mogao da izjavim da to oduvek radim. Imam kod kuće još uvek neke stvari koje sam uradio sa devet godina. Dosta su dobre. Za devetogodižnjaka, barem...

- Pre nego što sam ušao u Husker Du, bio sam u grupi koja se zvala The Thains. U to vreme, druga polovina sedamdesetih, radio sam za vreme koledža u prodavnici ploča, oko tri godine. TU sam upoznao i Boba došao je da traži neku ploču, zaboravio sam koju, posle smo ušli u to pravljenje muzike zajedno. U to vreme nije bilo mnogo

punkera u Mineapolisu, tako da smo se nekako svi poznavali, manje ili viže. Veliki grad, ali malo mesto... - Poznavao sam i The Replacements - Bob, koji više nije u grupi je duša od čoveka, njegov brat Tom Stinson je snob. Paul nije baš raketni inženjer, ali mu je srce na pravom raestu. -Sta si siušao tad? -Kupovao sam svaki jebeni singl do kog sam mogao doći... Imao sam u životu tri ili četiri kolekcije ploča i sve su se rasule, raspršile, prodate su, progutao ih je mrak, ali u toj prvoj je bilo sve i svaSta, zbilja. Prvo što sam uopšte kupio bila je neka ploča Golden Instrumentals, surf rock iz šezdesetih, a onda muziku iz filma Butch Cas-

"Nema heroja i mučenika u raspadu Husker Du. Bez obzira na to šta heroji i mučenici pričaju."

27