Ритам

FORTISSIMO!

A sada evo i malo razgovorljivijeg maestra. Morricone priča o svojim iskustvima u pisanju filmske muzike.

re filma Za šaku dolara uradio sam muziku za par španskih vesterna i to se svidelo Sergiu Leoneu i on me je pozvao da radim za njega. Nikada ranije nisam razmišljao o načinu kako da uskladim odredene vestem situacije sa muzikom, zato što nisam voleo vesteme pre nego što sam počeo da se bavio italijanskom varijantom. Više me je zanimala evropska narodna muzika, što možete čuti u nekim delovima fflma. Nikada nisam pokušavao da uradim "amenčku" ili "vestem" muziku, iako na krajufilma postoji jedan solo na trubikoji, mislim, predstavljajedan višeamerički načinzamišljanja vestem muzike. lako se obično take misli, tri glavna lika u Bilo jednom naDivljem Zapadu u stvari nemaj u svako svoju posebnu temu. Na primer, sa Harmonikom, lik Charlesa Bronsona, harmonika je pokušaj da se sugeriše nasilna smrt u proSlosti, übistvo brata koje je izvršio lik koji tumači Henry Fonda i koje Bronson namerava da osveti. To je tema osvete i tema mržnje, muzičko jedinstvo koje podseća na odredeno raspoloženje. Samo slučajno gledalac može da poveže odredeni lik sa odredenom muzikom. Nisam komponovao na vagnerijanski, neoklasični način, već samo zamišljao ljude i trenutke na način na koji sam želeo da ih odslikam u tom filmu. U Misiji sam kombinovao religioznu muziku sa urođeničkim instrumentima kao što je Panova fmla. Jedna od posledica odlaska jezuita u Južnu Ameriku je bila i predaja muzičkih uticaja. Bila je to integraeija dveju kultura - Španci su predavali urodenicima svoju reliju, kulturu i muziku, a za uzvrat primal! muziku Indijanaca. Praktični smisao tog susreta bilo je lako uhvatiti - shvatiti Sta se zaisla istorijski deSavalo i to prevesti u muzičku atmosfem. U Bilo jednom u Amend koristio sam sličan instmmente za različit

učinak. To nije bio baž isti instrument, ali je njegova unutražnja priroda ista. UMisiji bas Panova frula je svirana na primitivan način, dokje u Bilo jednom u Americi upotrebljen viši register i to na civilizovaniji, koncertantni način. Kao što je u Bilo jeđnomnaDivljem Zapadujedaa od likova svirao harmoniku, u ilo jeduomuAmericljedan, Соскеу, jesvirao malu Panovu frulu. To je pisalo u scenariju pa sam to iskoristio. Međutim, nisam bio uslovljen time. Cockey je svirao instrument igračku, a onaj koji sam ja koristio imao je mnogo dublji, niži register. Instrument nema značenje po sebi. Isti mogu koristiti u dvadeset filmova. Važna je atmosfera, raspoloženje, ne tehnički aspekti. Na primer, koristim klarinet u svakoj vrsti filma - akcionom, ljubavnom, bilo kakvom. Atmosfera, a ne instrument odlučuje smer muzike. Nemam nišla protiv horor filmova, ali meretko zovu da ih radim. Za Carpenterov Stvor imao sam malo kontekate sa rediteljem. Sreo sam ga samo jednom u Rimu i to pre nego što sam video film i nisam bio siguran šta želi od mene. Otišao sam u Ameriku sa već snimljenim elektronskim delovima i kada je trebalo da snimim orkesterske delove u Holivudu sreo sam ga ponovo. Bio sam napisao više muzike nego što je bilo potrebno za film, pa sam dao Carpenteru mogućnost da izabere između Jest iii sedam linija. Ako pažljivo sluJate ploču možete čuti različite linije, različite usmerenja, ali sam reditelju dao da za film izabere samo jedno. On je izabrao ono za koje je mislio da je naprikladnije. Od svih komptozija koje je Nino Rota uradio za Fellinija najviJe mi se svida Kazanova, uprkos činjenici da se ljudima obično ne svida. Tu je Rota prvi put komponovao za sebe, ne po t-ellinijevim željama. U ostalim filovima, i posle Kazanove, Rota je radio po njegovom diktatu. Ne želim da umanjim Rotin doprinos filmskoj muzici, ali na nesreću, on je obično suviše poduticajem reditelja. Kada je muzika za film jako obeležena trenutnom modem, kao Jto je slučaj sa rock ili pop soundtrackovima, čak i kada to radi za film, on će biti ograničen. Postoji opasnost da će u budućnosti i film i muzika izgledati zastarelo.