Ритам

ŠTA NAS ČEKA NA KRAJU VEKA

Potrošačka elektronika za reprodukciju zvuka i slike je delatnost čiji se proizvođači stalno busaju u prsa da prave istoriju i istovremeno se truđe da pokažu da ta istorija, u stvari, ne postoji. Ovaj paradoks je lako objašnjiv - važno je samo ono što se sada može nadi u prodavnicama. Kada već kupite taj veliki "korak za čovečanstvo" (a još vedi za kućni budžet), istog trenutka ste žrtva kolektivnih napora trusta mozgova oglašivačkih agencija i proizvođača opreme koji žele da vas übede da je vaša sprava, koja je pri kupovini bila jednako revolucionarna kao pronalazak todka, isto tako i zastarela. Zato je jedini relevantan nadin baviti se istorijom poirošačke elektronike baciti pogled u bududnost i u gomili obećavajućih projekata pokušati pronadi nekoliko koji će zaista "zaživeti". Ovo pomalo liči na komunistidki koncept, ali u Hi-Fiju kao i u komunizmu bududnost je izvesnija od prošlosti. Odeljenja za marketing velikih kompanija kao da su se školovala u Kremlju, da пеке bliže lokacije i ne pominjemo. Zato - Back to the future! Kao što ved rekosmo, za neke ljude istorija je samo smetliSte i tamo je već podebelo zamakla uzdanica HiFi industrije iz proteklih nekoliko decenija - vinilna ploča. Bez obzira па specijalistidke rasprave o tome da li je digitalna reprodukcija zvuka bolja od vrhunske analogne za nekoliko godina de na velikim svetskim tržištima "erne pioče" gotovo sasvim nestati i bide prepuštene malim specijalistidkim firmama koje de verovatno za velike pare zadovoljavati nostalgiju tvrdokornih zaljubljenika. Međutim, šta je sa nebrojenim milijardama vinilnih ploda koje ved

BOŠKO JUGOVIĆ

postoje? Dali im zbog mehanidke prirode reprodukeije (trenje igle o brazdu) preti lagano upropašdavanje na sve oronulijoj opremi, bez nade da se i jedna i druga stvar zadovoljavajude zamene. Rešenje je pronadeno u smrtnom neprijatelju stare plode - laseru. Prototip gramofona kod koga laserski zrak umesto igle dita muzidku informaeiju zapisanu u brazdama napravila je ameridka kompanija Finial Technology. Na taj nadin se izbegava mehanidki kontakt i produžava vek dragocenim primercima iz neobnovljive kolekcije. Zanimljivo je da pomenuti prototip postoji ved neko vreme, aii nije stigao do masovne proizvodnje i to verovatno zbog želje velikih kompanija da se što pre obradunaju sa vinilom. Prvi primerci su se pojavili u prodaji u Japanu, a u Evropi se odekuju krajem godine. Cena? Oko 10.000 fund! Pa, ako vam je stalo da saduvate originalno izdanje "Paket aranžmana"... Postavši neprikosnoveni vladar na tržištu CD, kako smo pisali u prošlom broju, ulazi u fazu bratoubiladkog rata u kome de se firme truditi da pokažu da je baš njihov proizvod prvi medu jednakima. No, poboljšanja u okviru konvencionalne CD tehnologije de verovatno ustuknuti pred radikalno novim zahvatima. Istraživadi sa univerziteta u japanskom gradu Nagoja su ved najavili plavi laser koji pri "rezanju" može da upiše detiri puta više informaeija nego đosadašnji (1.000 megabita umesto 250) i tako teorijski povedava trajanje jedne plode na skoro detiri sata. E sad zamislite kako de krajem veka izgledati dupli albumi Grateful Dead ili Džonija Štuiida.

Potrošačka elektronika, kao ipolitika, stalno poriče svoju prošlost, da bi sadasnjostpromovisala kao budućnost. Da vidimo šta nam to spremaju...

Pri tom ne mislimo samo na muziku, jer de se ova nadgradnja koristiti za "pakovanje" i digitalne slike, a ne samo zvuka. KoriSdenje digitalnih kodova jednom zauvek de ukinuti neuskladenost izmedu razlididh televizijskih sistema u Evropi, Japanu i Amerid. Ovaj CDVideo bi trebalo da dokrajdi i razne kompromisne (analogno/digitalne) formate video-diskova koji trenutno postoje i izazivaju zbrku na tržištu. Istovremeno, Pioneer i japanska telefonska kompanija KDD spremaj u serijsku proizvodnj u video diska na koji se može snimati (i presnimavad) novi materijal. Ta ploda de sadržati pola sata video programa ili 54.000 nezavisnih slika. Zamislite foto-album ili enciklopediju sa toliko strana na video disku, do svake slike se može dodi za pednu sekunde. Ono što viSe podiže prašinu je svakako vest da postoje mogudnosti za masovnu proizvodnju kompakt diskova na koje je mogude i snimati. Ne toliko zbog uspeha nauke i tehnike ved zbog problema sa autorskim pravima oko presnimavanja. CD-R bi bio u stanju (zato što se snimaju digitalni kodovi) da proizvede potpuno identidnu kopiju originala, a tu prednost diskografske kompanije ne žele da ustupe potrošadima. Zbog slidnih razloga je komerdjalno ugušen i DAT (Digital Audio Tape), digitalni kasetofon kojijezavršio u profesionalnim,studijima đok se još uvek lome koplja oko njegove komercijalne eksploatacije. CD-R je za sada dostupan samo profesionalcima, užasno je skup, a puno nade se polaže u njega na jednom sasvim drugom planu za pohranjivanje podataka u kompjuter-

80