Ритам

vesti Led Zep kao jedan od uzora, štoje meni intimno bilo skroz nespojivo. Ne radi se tu, naravno, ni o kakvom imitiranju, revivalu, ili možda karikaturi tipa The Cult. Sretna stvar je da su svi bendovi dovoljno pametni, a osim toga i potpuno otvoreni drugim utjecajima (dosta je toga pokupljeno i sa "noise" scene), tako da nova dimenzija zvuka koju u sebi nose Sub Popovci, potpuno dokida mrsku antikvitetnu dozu hard rocka, zadržavajući istovremeno u sebi svu onu divotu sočnog i jednostavnog gitarskog rifa. Ova kompaktnost gitarskog druka koja flgurira poput znaka raspoznavanja Sub Popa, uspješno se razvodnjava upoŠljavanjem ultra-nježnih i mekih Walkabouts, te spomenutih romantičnih punk žabara Les Thugs, čime Sub Pop kreće u Sirinu na vrlo pozitivan način. Ostaje još da se odgovori na posljednje potpitanje u okviru odgonetanja uspjeha Sub Popa. Ono glasi:"Zašto su ove grupe populamije u Evropi nego kod kuće?". Ako su Sound Garden prvi Sub Pop sastav koji je probio lokalne okvire, Mudhoney su prvi stekli evropsku reputaciju. Ti mladići su doslovce preleteli ni od čega do srži svijesti potrošača roba sa "nezavisne tržnice". Bitan trenutak u tom je bilo izdavanje singla Touch Me I’m Sick (Halloween, zajedno sa Sonic Youth, koji su uto doba već bill apsolutan autoritet na evropskoj nezavisnoj sceni). Njihova podrška bendu "niotkuda" za kog su tvrdili da je "jedan od trenutno najboljih", pomogla je afirmaciji Mudhoney, koji su, pak, vrlo dobro skrenuli pažnju na Swallow (raspali su se u meduvremenu), pa Nirvanu i onda je stvar krenula lančano dalje lokom 1989. Uz to je vrlo bitno da većini Sub Pop sastava u Evropi distribuira agilni njemački Glitterhouse, koji je zbilja instantno reagirao na ptve pozitivne vibracije Sub Popa, isto kao šlo je reagirala i solidna organizacija koja je organizirala za sve te grupe evropska gostovanja - Paperclip. Kad se tome pribroji kvalitet sastava te tradicionalna otvorenost evropske underground populacije prema opskumim američkim sastavima, zbog kredita koji su ovdje stvorili u osamdesetim Hiisker Dii, Sonic Youth, Swans, Big Black i ostali, sasvim je jasno da Mudhoney, TAD, Nirvanu i ostale, barem u Evropi, očekuju slične visine. Dali će ih dosegnuti - ovisi o njima.

Ante Čikara

Uz Green River, Soundgarden predstavlja najvažniji rani Sub Pop sastav, čiji je teški i masivni zvučni sistem anticipirao granice budućegzvuka ove diskografske kompanije. I ne same to - dugogodišnje prijateljstvo Kima Thayla i Hira Yamamota, gitariste i basiste Soundgardena sa Bruce Pavittom, osnivačem Sub Popa, koje datira još iz zajedničkih školskih dana u Rich East High Schoolu u Park Forestu, predgrađu Čikaga, bilo je jedna od presudnih inieijaeija za stvaranaje ideje o Sub Popu koja se ostvarila tek po preseljenju u Sietl, početkom osamdesetih. Vredi pomenuti i jedan od ranih koncerat Soungardena kome je prisustvovao i Richard Poneman, budući suosnivač Sub Popa. Predstava kojuje video delovala je na njega kao srčani udar i razvejala je sve njegove iluzije da bi mogao postati rockzvezda. Umesto toga, Ponemanova nova opsesija postala je želja da izda ploću Soundgardenu. I - nastao je Sub Pop. Soundgarden su osnovani 1983. pošto su Thayil i Yamamoto odužili dug prema svojim roditeljima diplomiravši fflozofiju na Evergreen State Collegeu u Olimpiji, VaSington. Posle toga preselili su se u Sietl, upoznali bubnjara Chris Cornelia koji se umesto palica prihvatio mikrofona i rodili su se Soundgarden, dobivši ime po zvučnoj skulpturi u Sand Pointu, Sietl, koja "svira" kada kroz nju struji vazduh. lako su do današnjih dana Soundgarden ostali tesno vezani sa Sub Popom, činjenica je da su za ovu diskografsku kudu izdali samo dva EP-ja i jedan singl. 1987. godine snimili su svoj prvi EP - Screaming Life (Sub Pop), predstavivši sirovi zvuk utemeljen u hard rocku i metal noiseu, ali sa povremenim uplivima uticaja Richarda Hella (i MC 5), i njime nagnavJi novinara na reči da "Soundgarden izvode heavy metal koji sviraju ljudi koji su odrasli uz Sex Pistols i new wave, dok su svi ostali u razredu slušali Foreigner". Posle narednog EP-ja i singla, Soundgarden su već bili zatrpani ponudama od velikih kuća, a njihov odgovor bio je zaista neočekivan - SST. O tome Cornell govori:"Mnogi su mislili da smo tih dana bili arogantni, govorili emisarima major lebelsa da idu na pecanje i tome siično, ali smo dobroznali Sta radimo. Želeli smo da napravimo ploču kakvu smo želeli i znali smo da će nas kuće i posle nje tražiti.". I napravili su je - Ultraomega OK (SST) koji je bio beskompromisan album, teške i

valjajuće gitarske lavine i iskričavih falseta Chrisa Cornelia posle koga su Soundgarđen, ne baž sasvim slučajno, opisivani kao "Killing Joke koje predvodi Robert Plant". Upravo će kotnparacije sa Led Zeppelin poslati česte posle ove ploče - epiteti "novi Led Zeppelin" iako ishitreni, naje dnom su bili opšte mesto kada su u pitanju Soundgarden. Ta Zep histerija kulminirala je posle potpisivanja ugovora sa A&M koja je grupi donela znatno udebljan bankovni konto, ali i totalnuumetničku kontrolu, tj. рго-

ducenta Теггуја Datea, poznatog po saradnji sa heavy metal sastavom Metal Church. Rezultal ove operacije pojavio se u oktobru 1989. kao album Louder Than Love, izazvavši podeljene reakdje. Stari fanovi su album otpisivali kao korak prema heavy metal i hard rock vodama, uz gubljenje prvobitne sirovosti i iskonske žestine. Na drugoj strani Louder Than Love je grupi doneo nove poklonike od kojih su lan Astbury (The Cult) IW. Axl Rose bili najgrlatiji u proglašavanju Soundgardena njihovim omiljenim bendom. Na budućnosti je da pokaže šta se zaista đešava sa grupom 1 u kom će se pravcu ona dalje razvijati. Danas, Soundgarden predstavljaju uz King X i Faith No More, liderejedne nove vrstemuzike koja je posledica rušenja žanrovskih granica između hard rocka, noisea, heavy metala i hard corea. Dugokosi, oznojenim nagih torza i u šorcevima, uz zvuk koji koliko duguje Sex Pistolsima, toliko i AC/DC, Soundgarden su možda važ budući omiljeni sastav. Otkrijte ih na vreme, ako i sada već nije kasno.

MiiiMiiHi Značajan embrionalni Sub Pop sastav čija je dubina u mnogome odredila danažnju hijerarhiju grupa unutar ove diskografske kude. Naime, u toj hard rock/noise grupi iz Sietl ponikli su Marc Arm i Steve Turner, pevad i gitarista koji danas čine jezgro najveće Sub Pop atrakcijeMudhoney. Od druge polovine grupe Green River nastao j e band Mother Love Bone koji je polom potpisao ugovor sa koncemom Polygram. Green River su bili zametak današnje Sub Pop filozofije - ne samo personalno, već i zvučno. Dugokosi, oznojeni, teški i nadasve glasni, oni su bili prerano uzleteli pioniri zvuka koji danas drma lemelje mlade Amerike. Njihov zvučni sistem, iznikao na najmanjem zajedničkom sadržaocu The Stogesa i Black Sabbath (neki de raso ovome dodati i uticaj Blue Cheer i The Sonicsa), posebno je bio voljen na koncertima, gde su svemu tome dodavali mahnitost i autodestrukciju dostojnu jednog Iggy Popa. Za sobom, pored uspomene na sjajne koncerte, Green River su ostavili i dva albuma. Debitantski Come On Down bio je ujedno i prva ploda svih svojih stvaralaca, pa su stoga njegove mane lako razumljive - nedovoljno izgrađene kompozicije obeležene sa bezbroj prelaza, primetni "žavovi" u strukturi pesama, nestrpljivost u građenju melodije, pa i neusaglašenost sviračkih stilova unutar grupe (narodito izmedu basiste i gitariste). Na drugoj strani, pored snažnih energetskih eksplozija koje su uživanje u ovoj plodi podizale na nivo pravog doživljaja, njen prevashodni kvalitet je bila najava da bi za američku provinciju, zvuci britanskog hard-rock nasleda (Sabbath, Zeppelin) mogli postati viSe od prošlosti. Da je to zaista tako, potvrdioje njihov drugi, odlidniLP Rehab Doll. lako

24